Delo

Д Е Л 0 боко :;асеца у опште интересе н нривлачи на себе општу нажњуг служи као нолазна тачка м као центар за ново групнсање политичких странака. Пит, Канинг, Роберт 11ил, Палмерстон, Гледстон, Днграјели, Солзбери, сви ти велики државнпцп енглескн прошлог века обележилн су своју каријеру нолитичку иреображајем и новнм груписањем политичких странака. На такав начин енглески иарламентаризам организује втаду која одговара свим потребама, што се изискују, и да се осигура пресудан утицај народне воље у пословима државним, и да се слободама грађанским дају сва је.мства противу свевласти и тираније једнога органа државне властн, и да се осигура јединство иницијативе и хармонија Функционисања међу свим органима државним, и најзад да се влади осигура у нуној мери брзина решавања и брзина извршења одлука, коју захтева свестрано чување разноврсннх и многобројних државних интереса. Али влада, као што је енглеска, иретиоставља као ирве и неопходне погодбе: и живо интересовање народа за јавне иослове и за опште интереее; и висок ступањ лолитичког образовања које даје могућности маси народној, да правилно нроцени важност питања која се истичу на дневни ред и да према тим питањима заузме становиште по свом властитом убеђењу: и јачину иолитичког мо]>ала., који с једне стране налаже држање дане речи и не допушта празна обећан.а која се чине радп успеха и која се заборављају после успеха, који с друге стране допушта само часну, отворену, јавну утакмицу, затварајући све мрачне путеве закулисним интригама. Иначе, док свега тога још нема, ипак је јака иартиска организација са јаком партиском дисциплином, најпогодније н најсигурније средство за чување уставиих нрава и уставних слобода иротиву евентуалних насртаја апсолутизма и реакције. Само при томе не треба губити из вида, да у колико разумевање јавних послова и интересовање за њих напредују, у колико политичко образовање расте и политички морал јача: у толико је мање потребна и мање корисна партијска стега и партијска дисциплина, у толико политичке странке имају внше гипкости и покретљивости, више променљивости у своме склопу, у толнко су лакша нова груписања и нове Формације странака према приликама и потребама које се јављају у животу државном. Управо рећи иотреба непроменљивости иартијске организације н чврстине нартијске дисциплине, односи се у обрнутој размери са ступњем нолитичкога развоја у земљи. Мај 1902 год. Београд. Д-р М. Ђ. Миловановић