Delo

општннгко дктк 61 — То сн баш требао — додају двојнца тројица. II тако је ћата причао док су га елушалн. А слушаоцп су један но један одлазнлип најпоследњп нак остао Радоје К‘рња. К‘ад су осталн сами, Радоје му се поверлшво ириближи. седе за његов сто, норучп му ракију иа ће тек почетп: — Овај, ћато ти сп тако рећи научен човек. Ако са.м научеи, впдпће се то у своје време, а не прпмам да мн се то каже! — велп му ћата, па завуче обе руке у Јдепове од прслука. Молим, моли.м — дода.је Радо.је К'рња—јја нешто друго хоћу да тп кажем. — Изволте, кажи. Па ето, да ли тп знаш где је отпшао ноп из цркве? — Не знам. Ако ннје код Аипке. Јесте, Бога мн, а.ш има иешто повнше што ја хоћу да тп кажем. А вал.а знатн да је Радоје К‘рња бпо удовац, п да није крња, нашао би до сад себп друга ал‘ овако, чека само где ће која удовпца да остане па п ту обпчио му покваре посао онн што теше удовнце. — Шта пма повпше? — А што није јутрос кмет бпо у црквп? Па за[> му ја знам — одговара равнодушно ћата п лупа празном чашом у сто иа Радојев рачун. II он је јутрос за време службе бпо код Анике а по селу се канге. да му то није првп пут што иде. — К.чет! — плану ћата п лупп песницом о сто — а за пгго он то крије од мепе? Пспп још једну па се љутито днже. Радоје К‘рња остаде весео у механи да платн ћатинпх једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залуппв вратпма. ГЛАВА ТРЕЋА у којој Анпка, без икаквих нарочитих ра.мога, рађа чушко дете на тринаест меееци но смрти свога мужа. Нрошлојевећ много времена од тада какоје Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету п шшу, те се ћата онолико на-