Delo

ВИКТОР ИГО И РЕНЕСАНС ФРАНЦУСКИ 1 Кро-! којп даи Францупд! Ке прославптп свога песиика. Део ће парод битп једнодушап у стогодишњпцп Н. Пга, од внсоких иредставника ])епублпке до бевазлене деце пз основнпх школа. Нема сумње да ове свечаностн неће достпћи епскн дан његове саране, дан који је био п којп ће остатп једппствен у вековпма, али ће опе пматп оно што само време може датп: велнчанство општег призиања. У Паитеону, иред државнпм поглаваром, хојшће се „глас целога народа", а тај исти парод. на вогеској пијацп, од]>едпће Мимп-Пепсон да к'|>упише Пга, ппсца Јадн-ика. ТТТто помен Боденов нп.је могао, оствариће стогодпшњпца Игова: Влада п Општпна парпска закључпће иримн])је. ТТесницп свпх народа, предвођенп Свпнбурном п Анунцпјем, придружпће се дипломатском те.лу свпх држава да одаду попгту ономе који је први објавпо „Сједпњене Државе Евронске'* 1г „Општу Ренубликуд* Ево једног помена којп се претвара у праву еројскт свечаност. Сад би бпло занпм.т.пво вратптп се петнаест година у пазад, одмах по смртп Пговој, п прочптатп оцене које су <> њему ппсали иекп пашп најпрпзнатпји ппсцн. Нре иетнаест годипа! У време дп.тетантске к*]>птике п спмболпстпчне уметностп, к*ад с.тава Пгова посрну за треиутак! Тада је, у пме књшкевие омладппе, јадни Емпл Енекен објав.т.пвао „соцпјо.тошктг свечапо да је „генпје В. Пга у <Ј)разама“, да „оп нема мпслн", да „п.егова уметност прпказује сам<> спољашност, декорацнје п костпме.** Н<» та пецкан.а ннсу би.та од велпке ваашостп; миого су озбп внпје бп.те овакве оцеие: „Вашто <>ва особпта иошта? Ваштоова бесмртпост прве в|>сте? 1 < >вај 'паши.' X. Верашкеа доноспмо поводом стогодишњпце Пгова рођ*“ња ко.ју ,је прошлог меееца прослав кала «1>рапцуска.