Delo

1887 оне е\' „оцено“ инглвдак1 духовпте; дапае, бо.јпм се да не буду смешпе, а пе :шам да лп бп пх дапае н потппеалп . 1еметр п < 1 >аге. Ја пе могу аампе.пггп /1еметра, предеедппка „(1>ранцуеке Отаџбпне,“ како мраКа 1>. Пга на гранпцу „духа француског“ и исгштује га о „мацпоналпаму,“ а још мање <1>агеа, ппсца Политичара и Моралисти, како доказује Шар.ту Гепуннју, ппсцу дела Виктор Иго као философ, да „тај човек“ нцје нолео пдеје, да су то „у стнарп празне речп.“ Оа овпх петпаест годипа много се стварп пзменнло у Француској н у снету. Гимнаетика умна уступпла .је место раду на форуму. Некадања нерешљпва питања „стан.пена су на решење“. Пдеје, за које ее мпслпло да су баналне, егвориле еу јунаке на делу. Ћув дплетантпзма — салонскп плп академискн претворпо ее на један мах у сграховнту буру доктрина, у којој еу и самп скепттгчарп постали апостолп. Тада се нелпкп л.уди, на крје ее бпло заборавпло, појавпше наново. Тако п планнне, на ко.је ее нпко впше не пење, прнвламе све погледе мпм се укажу предзнаци буре. Да леио нпдпмо умне дннове као што су Шатобријан, Ламартпн, IГго, потребне су бурне епохе када ее мпсао довршује дело.м. Наше пх .је доба добро нослужпло. Ако хоћемо да прјмпмо важност етогодишњпце Пгове, ако хоћемо да објаснимо опште одушевл.етпе за ову проелаву, треба пмати на уму да .је, за ових десет годпна, наша омладина п<»степепо напуштала књпжевнп днлетантпзам п фплософски ннхплизам. Кад затрубнше трубе „Драј(Ј)усове Афере“ сва омлашна лпстом полете на оружје. Разнод пзмеђу мнели и дела, пггературе п политпке, био ,је евршеп. Поезпја социјалн-а, роман социјалан, речптоет социјална, .једпом речп, пепрекпдна неза Е.тите с Гомплом, Ппсца е Народом, ене то чему ее до миле нол.е емејале натуралиете, пе.спмисте, епмболисте, све то што се оличп у днвном пролећу нопуларних >'нпверснтета, све то створи за Пга публику досто.јну његовпх дела, п орпзонат према обиму гепија његовог. 1тго главног разлога за стогодишњнцу! Она бп бпла хладна знанпчна свечаноет да .ј«1 гежчг.е целокупне .једне омладпне не <)бе.тежавају као пранп Ренесанс, Ренесанс великпх пдеја, иелпкпх погледа, великпх битака. Облак скакаваца проигао .је. Оакрнљеп сутои наново се јанља и пгпрп у апотеозу.