Delo

ВИКТОР пго I ) већ ее нидп озбнљиост тријум([)атора. К'ако је наепитањем на њега утицала мати п један етари свештеннк, а Рахан п Луј X\Л 11 заштнтом, он.је у прво време певао краља, цркву, ередњн век\ Алп већ гада он уноси револуцпју у поезију. Са средњевековних разва.тина полеће .јато ода шарених, звонких, безобзирпп младих: Мегдан Краља Јована. Цимбалашева Невеста, Бургравова песма. Аа тпм долазп ратна прокламација Романтизма, нредг()Вор за Кромвела, бнтка за Хернанија, подпзање Вогородпчш* Цркве у Парнзу, беени јуриш драме и романа. ()д тога тренутка Иго командује за свој рачун. Нол.а почпње да потпомаше уобрази.ку. Редови „Младе <1>ранцуске“ екупл.ају ее око његове црне п црвене заетаве п кличу: Хп(*ро. Хиеро. Он постаје „Вођа“ пре него што му ,ј(* трндесет година. Необична озбп.љност у понашању, јн*тко доетојанетво у жпвоту, поносито тврђење да су песнпк п његова миспја међ људима узвншенн, све то, поред дара н дела, препоручује га омладинп за вођу. Није он само литературу ослободпо, него .је и жпве душе уздигао. К‘ад у његовој драмн ])азговарају Хернанп п Дона Сола, Дндје п Маријона, Руј Блаз п Крал.пца, пзгледа да је он одрешпо језик чпгавој .једној генерацији, рушећп старинске предрасуде, н пуетпо бујпцу побуне на укочене конвепцпалности. Уплашенп академпци одмах су погодилп шта то значн. Они га називају ,,анархистом“, „разбојникоМ“, онипреклпњу крал.а да угушн скандал Нуј Блаза. II имају право што тако |)ад»*. Ово величање слуге, блуднпце, иаказе, значн да је демократпја допста заузела своје место у позорпшту. II врева Наполеонска. Ода Стубу, Триумфалној Капији, Наполеону II. та узвпшена п узбуркана грознпца славе, коју спн генерала IГга иобуђује у душама, све то значп да ће се обновл.ена енергп.ја, променпвшп сво.ј ток, од цаЈ)Скпх посталгпја устремптп хуманптариом соци.јализму. Алп, усред тпх агптација које је ироизвео п ко.јпма управл.а. песнпк од једном чује звуке <»не музике коју свакп човек у себп носп, крјајесвето разговетнија пгго се више прпблп/кује „средпнп жнвотне стазе." Глас срца крје тужп за чпстом љубавп. глас немпрне савестп, дуетп сумње п вере, то су Унутарњи Гласови. Зрани и Сенке. Песме у Сутон. Животје пзвјшшо сво.је дело, душа пма своју псторпју: обмана у прпјате.пству, грпжа савестп, лава страстп, пл.унка мржње, то је Олнмпијева Туга: