Delo

В11КТ01’ ИП* I / Работнике на Мору. Ле|>, иајчал, два иајвећа „паучиа иокрета** у XIX веку — и(*|*с*пектнва цпвп.шаацпја у Петорпји п свођеи.е матерцје на Јединство — В. Пго иотпуно ј<* познавао. Може ноко битн „научнпк**, а не смуидгш се гермино.шгијом са ('орбоцо. Међутнм, ирава је истина да .је Виктор Пго пр('тапао у Лепоту научне подагке. Онај „критичкн" појам о перспективп векова. о различностн цнвилизација, о еволуцнји раса п п[>еображајнма мптологпја, тај појам који су Крајцер, Пурпу(|), Мпшле, ('ненсер, Момсен. н толпки другп. пспптнвалп, Н. Пго га ,је асимилирао, и њнме иропшрпо општу пмагпиацпју до најповпјпх хорпзоната л>удске исторпје. Тако је он пз псторп.јске науке поцрпао велпку п комплексну еиопеју, ко.ја .је п нрплпчпла епоси ексегеза п васкрсења. На другом крају ннске од наука, Н. Пго савршено .је познавао п разумевао теорпју постања родова, скалу Царстава у Природп п онштег Једпнства матернје. Н»ему нису бп.дп непознатп нп Лаплас, нп Кпвпје, нп Дарвпн, нптп Пастер п Не[>тело. Тајна Непознатог, пред којом се зауставл.а свака хемп.ја п астрономија, открпла се П. Игу, п нп Пастер нп Непан ппсу наппсалп нпшта дубл.е о том предмету, него што су пеке стране пз Работника на мору п Пост-скриптума мог живота. П. Иго је осећао страховпту језу ко.ја је разнежпла Паскала. Иго је увек бранио од релпгпје, иолптпке п званпчнпх усганова сваке врсте, права Непознатог, свето ираво за научника н фплозофа да сумња п да пстра/кује. Онје бпо за свс напретке протпв свпх н[)едрасуда. А то господа крптпчарп зову баналппм мпслпма. Оно, за њпх ,јо н .Чегенда Векова „еискп Гпљон“. Пред тпм Непознатим, гј>аницом сваке иозптпвне науке, мпсао Н. Ига нпје се зауставпла, као нп мпсао Кангова п Паскалова. К‘ао онп, п ако на другп иачпп, Пго је прихватпо пнтуицпју, снмбол п веровање. Где Паскал клпче: „Откровење, Нудо!“, где Канттв[)дп „Практпчан разум, нумеп моралнп,“ И. Пго прокламује: Савесг, Бог. II затпм развпја дуалпстпчну онтологпју Стварања, антптетпчну космогонију Прогреса п Пада, мпстпчну ескатологпју Несмртностп, које /К. Леметр, књпжевнпк, назпва „обпчнпм н смешнпм", алп ко.је III. Ренувпју, <)>плосо(|).у, пзгледају као један од најорпгпналнпјпх п најдостојнцјнх нзраза савремене душе пред проблемпма Доб])а п Пла, то ј(‘ст, пред највећом Тајном Жпвота.