Delo

ОИШТИНСКО ДЕТЕ 351 Прошло је тако, после крштења, и недеља и две недеље дана, што је био као неки одмор после оннх бура у души г. Снме Недељковића. А кад је нрошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у прошлој глави овога романа. Размишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења и након тога месеца г. Недељковнћ би потпуно на чисто с тим, да треба приступитн остварењу знаменнте идеје, то јест образовању друштва за находчад. Још недељу за тим, размпшљао је г. Недељковић н о начнну на који би то постнгао и најзад, нашао је да је то врло нроста ствар. Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. находче, већ постоји п сад не треба нншта више, до написатп правнла, сабрати л.уде, образовати одбор и ствар је готова. Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, донуњавао и поправљао једно писмо пуно лепих израза, којнма позива у конференцпју све племените људе да сс здруже у једну заједницу, колико потребну толико и хуману. Та конференццја виђених људи, имала се састати у „Грађанској Касини“, кроз недељу дана. Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на сиремање говора, коме .је као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к менн!“ Кад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем музике, којп је такође био јако заузег за остварење ове пдеје, крену у „Грађанску Касину“ тачно у 10 часова пре подне, када је конференција н заказана. Ту затече .још два трн господпна од позватих н нестрнељиво очекиваше да н другн дођу. Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је и учнтељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, пде ли ко год, не дође нико. Шта је могао г. Недељковић, него да конференцпју одложи за недељу дана доцније. Тако, од крштења Спмеоновог на до састанка конференцпје, прођоше пуна два месеца а након тога састаде се најзад конференција. Сем једног илп двоице, дошли су сви, на конференцију позватн. Дошао је господин архимандрит Григорије, који при уласку у салу стшнте руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао нрегли да изведете. II ја сам, док сам бно млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта