Delo

:$58 Д Е Л 0 Алп, док су се седннце држале, док су ужи одбори реферис*али ширим одборима, док су држане опширне, друге и ватрене дебате за поједине занете, док на заказане скупове није долазио довољан број чланова да би се заказивали други скуповн на којима ће се решаватн са онолико чланова колико их буде дошло, док су се мењала правила и бнрале привремене и сталне управе; дотле је Симеон полако растао, добио зубе, иочео да говори н проходао на, Бога мп и дорастао. II, кад је таман његова ствар дошла на дневнп ред и на седнпцп управпној решено да се Сима Н* прими као питомац број један „Друшта за находчадД а г. Сима весео и задовољан похптао оној спротој жени, којој је све до сад он из џепа плаћао издржавање општпнског детета, чуо је вест која га је поразила. Општпнско дете, нестрпељиво ваљада да сачека образовање друштва — нобегло .је. — Како забога? — учппн г. Сима п п.весну шакама а зно.ј га обли по челу. — Е, тако господине — велп снрота жена — знате како је било немпрно п неваљало; да сам нмала сто очију не бих га могла сачуватп. — Ама, да се није где год сакрио? — Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пут да ће побећп. — Па јесте ли га тражили? — Како да нисам — вајкаше се жена, — п по комшилуку п полицнји сам нријавнла, ево данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега! IIII тако, онштпнско је дете утекло, утекло је од сироте жене која га је као рођена мајка пазила; утекло .је од свога добротвора г. Симе Недељковића; утекло је од друштва које је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоцн, којн сте са толпко љубави нратили његову исторцју; утекло .је и од мене, писца, коме је дало матерпјала за читав роман. Али, ја вам, драги читаоци, дајем часну реч, да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу продужитн овај роман.