Delo

П У Ч II Н А 29 Марнја Тако, како сп је оставпо. Јован Спава ли још? Марија Мало час се пробудила. Јован Хоћу да .је видим. (Пође тлхо). Марија Немој, остани овде; сад је доктор прегледа, немој их узнемиравати. Останн. Јован (Враћа <-е, ирилазп Јоваици). Ти ПЛачеШ, снахо! Марија Да, забрпнула се за дете. Јован 0, брате, иа кога пре да гледа човек; оно .јадно дете, тебе или Владимира. Јованка Не гледајте нас, помозиге њој ако можете. Марнја Слушај, Јоване, буди човек, буди одважан: старији сн, брат п девер па... ово овако внше не иде: тамо дете умире не дај Боже... а овамо отац и мајка не говоре.... Ако му се жнвоту надају нек му се заједно надају; ако га жале, нек га за.једно жале; ако плачу нека заједно плачу. Јован Одиста, снахо, послушај ме; ја ти зло не желим, ја те волнм. Што је било било, Владимпр је учинио великн грех према тебн, ја то признајем п ако сам му брат, ево ја то прнзнајем. Али бар сад, у оваквом .једном тренутку, кад вам .је дете на самртничкој постељи, опростн му, заборавп на оно што ,је било, опрости му, измирите се. Послушај мене.