Delo

БАЛТИ II СЛОВЕНИ У НЕМАЧКОЈ 388 Стара домовина им ширила се пзмеђу реке Сале, притоке Лабине, Крконоша, реке Одре н притоке јој Бобра (Вођег), доње Спреје, и утоке јо.ј Хавла (Налте1) која утиче у Лабу — додирујући данашње градове: ћшрг^, 1)ге2с1еп и ВегИп. Спреја н данас — тече све кроз Лужицу, као у нас. Морава. Услед насељавања са стране п погермањивања под саксонском и салијевском династијом простор се тај знатно сузио. Још 1387 спомињу се код Кбрешка, недалеко од Берлина, \\гепс1е и! с!еш КИхе (Венди Шајкаши). Сужавање почиње нарочито са западне и са северне стране, мање с источне, најмање, готово ннмало, с јужне, високе, брдовпте стране. Тецнер је обележио на карти граннце тога простора у г. 1550 (иреко '2 з смањен): Рпгб1епИегц (на Одрп) — 81огкол\г—Бпскап—БпгбЛепллаИе—РиБппх — нешто јужно од Ббћаи, па на север до Одре. Ва 200 година (1750) сужен је нарочито са северне и источне стране тај и такав простор за једну трећпну: ћјећегоге—Бићћеп—Кашепх—Ваи12епБбћаи—КогбС За 150 год. (1900) сужен је, на карти Тецнеровој, тај простор опет за јачу половнну па .још и поцепан, пресечен на северни, мањи, доњолужички (РеИг, \те18сћаи, КоИћиз) и јужнн, (два пута) већи. горњолужички (НоуегвлуегЈа, Кашепг, ВаШгеп — Будишин, Ббћаи, Мивкаи). У клину који раставља Доње Лужичане од Горњих сад су Гбг.ЛепллаМе, Гргетћегр; и Рогв1. Доњи Лужичани страдали су много више, прос-тор им је (за 350 год. сведен отприлике на 1 в онога што су ималн у време Реформације (1550), док .је код Горњих Лужнчана, планинаца, тек на половнну. Говорна нм граница — и данас — иде упоредником Гргешћег^—Мпбкаи. Како сеДоњн Лужичани губе у понемчавању види се и по томе, што им се и говорна област, како је 1872 год. обележио Апбгее (\Уепсћзеће \Уапс1егз1исЦеп. 81и11о-агс1 1878), до 1900 г. знатно смањила. Немачки језик преотео је мах и у цркви и у школи, и три споменута града доњолужичка, и ако имају службу да лужичком језику, ипак се Т.-у чине убШо- Јепћзеће 81асНе. Сви им становницн знају и говоре и немачки. Горњи Лужичани се снажно оппру и баш места на три угла горњолужичког четвороугла (Мизкап—Ббћап8сћтб11п) 350 годнна најодлучније пркосе Германству, и ако су у непосредном додиру с њим, док је на четвртом (северозападном Ноуегзлгегба) отпор много слабији. Лужичана је било, по Андреу: 1849 год. 141.649, 1869 г. 137.416, 1871 г. 128.040. По државној статистици; 1864 год.