Delo

ОДНОСИ РУСИЈЕ ИРЕМЛ. СРБПЈП 413 опет чине једино из обазривости. — Посланици, који су се ових дана вратили из Софије, уверавају ме, да је Челеби ефендија примио ова два захтева и обећао, да ће се старатп да склони Диван, да нх потврдп. Срби крећу војску своју гранпцама.“ Сад да наведемо и писмо Врховнога Вожда, Ђорђа Петровића, писано из Тополе колешком саветнику Недоби у Београд јуна 1813 године. „0 садашњем нашем положају извештавам Вас, да се Турци непрестано и силно спремају против нас и војске се из околних места приближавају граници, долазе такође и из удаљених места. С тога, молим Вас, јавите куда треба и како знате о нашем стању, јер ми осим у Бога и у онога, који .је н Вама познат, друге наде немамо. Турци непрестано траже, да примимо њихове захтеве, који су Вама познати, и на које смо се бојали да пристанемо, јер видимо, ако ихпримимо, да ћемо пропасти. Најносле мп смо им одговорили, да се бојимо пристати на њихове прве захтеве, данак ма колики био, вољни смо дати. Последња молба коју смо им послали, састоји се из ове две тачке: 1. да нам оставе да носимо оружје, као што је и досад било; 2 да се Турци не настањују по градовима; а једнога пашу са извесним ■бројем војннка примамо, које може разредитн и по другим градовима, где нађе за иотребно. Тако смо им одговорили, и ако на ово пристану онда ћемо лако све друго довести у ред и ми ћемо на све пристати, али ако не пристану, то се онда ништа не ће свршптп. Пријатељи извештавају нас да се велики број турске војске прибира око Видина. Спахије из Босне и Албаније иду Нишу и Видину. По томе можете судити шта може бити. Турци су одредили на четири стране по 80.000 људи, да нае нападну. Сваки зна да се ми с толиком војском не можемо борити, па опет нам не оетаје друго до бранити се оружјем, докле можемо н докле један од нас жив остане, а по томе што да Бог и срећа.“ Осим овнх ппсама за познавање односа Русије нрема Србнјп за време нрвога устанка, занимљиво је Недобнно од 23 јуна 1813 године, писано Италискоме, у комеје представљено стање у Србији за оно време и где се налазп први глас о жељи Кара'Борђевој да остави Србпју. То писмо гласи: „Морао сам ићи у Тополу, да испуним налоге, који су ми поверени (Недоба је 18 јуна примпо писмо Италискога од 16 маја и 2 јуна), јер Врховни Вожд обпчно тамо станује, и стога