Delo

КРНТПКА II БИБЛИОГРЛфИЈА 457 •особнна, хроничан алкохоличар није у стању да произвољно мења црте, а према њнма п нзраз свога лица, у толико пре, што у исто време пада и потенционалпа енергија самих мускула услед опадања реФлекторне моћп нерава, који те мускуле ннервирају. У овом случају лице се доиста јав.ка верним изразом „душе“, оно је тако исто јадно н жалосно, као што су јадни и жалосни осећаји и свест. Све то говори, да непосредан узрок лежи у мозгу и можданој СФери, у којој нњгази смештена централна нервна система и да анатомско растројство — промена у пзразу лица, нцје нншта друго до последица растројства самога центра. II сувише би нас далеко одвело, кад бисмо се упустили у описивање свију измена, које произилазе у изразу лица, у толико пре, гато сваки период има неколико карактерних особина, по којима се дели на групе, — но ипак, и не износећи те нодробности, ми с поуздањем можемо рећи, да је мало тако строго научних, и у исто време приступних ширем кругу публике, расправа, као што је ова. Читајући паж.Ђиво ову расправу и посматрајући црте лица на Фотографијама, којих је девет на броју (све су ванредно чисто и јасно израђене), ми можемо само зажалити, што нема код нас подесног часописа, у коме би смо је могли превести и тачно прекопирати фотограФије, које нам тако јаено п очито говоре, ка чему водн алкохол, кад човек не уме да буде свој господар и да се умери. У овој свесци има још и један говор од истога аутора, који је држао у општој свечаној седницп свију медецинских кијевскпх друштава 23-ег октобра пр. год.: .о моралном и друштвеном значају личности РудолФа Вирхова“. Говор је кратак (свега 4 стране) но врло јасан и прецизан за тако опширну тему, као што је појава РудолФа Вирхова, као научењака и нроФесора. Осим овпх двеју и четири строго медецинских раснрава, налазн се још једна, која се такође тиче медецине, но која је у исто време и популарна, јер је тема узета из области друштвеног живота. То је прОФ. Н. А. Оболенског: самоубиство у Кијеву. У њој је учињен врло опширан статистички нреглед самоубистава за последњих неколико година. У истој се налазе неколико таблица у којима су самоубиства распоређена нрема друштвеном положају, годинама, узроцима начину самог самоубиства н т.д. Сама по себи тема је врло жалосна, и статистички подаци, те голе циФре, које не говоре но у исто време могу и сувише много да кажу, наводе ужас на човека, кад се у њих задуби и о њима размишља. Све те статистичке податке. (а има их на жалост и сувише) он приводи као потврду својој расправи, која је ту такође