Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 471 човечанстна развили у породици, а наша сеоска задруга је тип у практици најбоље могућне друштвене организације, и она је идеал којој инстиктивно тежи цела људска раса! Не види се да писац зна да је данашња породица прошла кроз разне мене, да има своју историју и да данашња наука почетак друштвене организације налази у хорди и племену које не зна за данашњу породицу и где је задруга цела хорда, цело племе, или ако се хоће где је породица цела хорда или племе са са свим различним појмовима о сродству. Али се за то види да писац не разуме ни Маркса ни цео сувременн друштвени покрет који је оличен нарочито у радничком и социјалистичком покрету. Какав је политички поглед иисца ми смо то раније виделн, а овде да номенемо само то како нисац страшно воли равнотежу и налази да је тежња за потиуном равнотежом закон природе и духа, индивидуе и друштва, што није истпна; јер је закон природе и духа вечито кретање и развпјање у противностима: јединство у разноврсности и шаренилу и разноврсност и шаренило у јединству, борба у миру н мир у борби. Отуда н питање о еволуцији и револуцији мора бити схваћено дијалектички. јер нити има еволуције без револуције нити има револуције која није последица еволуције и у природи и у друштву. За нашега писца је то друкче, н он само жали што је јепан наш политичар који је тражио партијску и политичку равнотежу огласио сам ту своју политичку врлину као политнчки грех. * За карактеристику књиге и писца мнслнмо да је ово доста. јер кад бисмо хтели критиковати сваку поставку и сваку мисао пишчеву, онда би требало да сами пишемо другу књигу. Видели смо каква је Философија пишчева, а видели смо и његову науку. 11удо је само да .је писац морао толико учити и читати, а још је чудније што је морао толико писати кад је инстиктивна ненамерна људска умност врело и критеријум свега људскога знања, кад сељаци и неписмени људн знају све што н учени људи и велики мнслиоцн, кад је у нороднци све благо моралних и социјалних закона и кад је српска сеоска задруга идеал друштвене и државпе организације. Осим ако то све није чинио за то да и друге добре Србе у то увери. Да завршимо. Кад је Волтер прочитао Русовљеву крптику науке п цнвилизације и иозив да се вратимо природи, он је зажелео да иође на четири ноге. На генијално дело генијална досетка као одговор. Али