Delo

42 Д Е л о ришћанима, који се више или мање нису слагали са н.енпм учењем. Ако .је жудња за осветом била разлог босанској властели те се турчила, то је само доказ, да су људн, ненашавши у католичкој црквн задовољења души, стпцали уверење о матерпјалној немоћи католичког света, коме нису иредвиђали успеха у борби, која му је иредстојала са мухамеданством. У неких је заиста решавала побуда п жудња за осветом, која је од вајкада сенка на српској психологији; али треба предпоставити, замислити, да су се мнопг коначно решавали на иромену вере, пошто су најире оценили све околности које су на корист н на штету Западу, а кпје 1Гстоку, и да су с-е но зрелом размпшљаи.у решавали, да су дужни у одсудном п опасном часу који је настао, п са највећим личннм жртвама статп на одбрану Истока. Обично се вели да се босанска властела истурчила радп тога, да под турском владом очува своја добра и феудалне последпце. Ми смо већ спомињали, да нн у Босни као ни у другим српскнм земљама на Балкану у опште није бпло никаквога феудализма, како се разумева н како се он развио у заиадној Јевропи. Није било ни западп.ачкпх привилегија племству. п да пх је бнло, владавини турској нрипада нека заслуга што их није признавала п што их је ништила. А што се тиче држан.а земље, непокретне нмовине, у томе иису, кад су Турци завладали, иастајале веће промене, но што обично бпва кад нека земља падне у руке освајачу. Што се тпче верозакона, п.егово стаи.е било је овако: властела бејаху мусломанп, народ је био православан, а па међама са Западом настани се нешто мало католика. Католнцп беху они Боиш.аци, о којима је на сабору у Ваеилеји говорио аркибискуп тревпрскп кад је препоручпвао католичком свету нека се постара да се у католичку веру окрену пе само Чеси, но п Бошњаци, п споменуо нз својега искуства, кад је завиривао у Босну, да му људи покорно нриступају н љубе и орнат, а не само руке. Сабор је примио речп аркибнскупове за знак, да би се са Бошњацима могло говорнти, и разумели их тако, као да су му богумили нзјавилн своју покорност и попуштају од својих начела, што није било истина. Ни за што на свету не би богумил целпвао аркибнскупскн орнат. А који су то учпнили, ти су били католици, а не богумили. Богумилство је прпвидно ишчезло из народа. Султани су