Delo

•28 Д Е Л 0 поклања своју пажњу Словенима. Као централнн орган југонсточне Русије помињемо „Клевскаи Старина". Између осталога истичемо реферате у овпм часопнспма. Прелазимо даље на Фолкдор у Јужних Словена: Српскп Фолклор почео је још од најстаријих времена улазити у списе српских историјских писаца. Нећ је давно запажено да су казивања попа Дукљанина којп је писао свој летопнс у Бару, код тадашње архијепископпје, у 12. в., црпена из српских народних историјских традиција, те овај летопнс н ннје ништа друго до слободна нрерада српеких народних песама историјско-епског садржаја. У прнступу Дукл,аннн сам вели: „УегипПатеп пиНиз 1е^еп1шт сгеЈаф аНа те бспрб18бе еа, циае а ра 1л“ 1Ниб побНчб е! апИциЈб беп 1 ог 1 ђиб паггаИопе ге!егге аисИу1“. Колико је пак пародне историјске траднције ушло у казивање средњевековннх историјских нисаца српских (Св. Саве, Стефаиа Лрвовенчаног, Доментнјана, Теодоспја, Данила, Цамолака, ЈФнстантнна 'Нплософа и др.) још нпје тачно одређено. Српски летоинсн н родослови узнмалн су често народно предање као грађу.1 Михаило Константнновић из Острвице на крају 15. в., како се мисли 1490. г., писао је своју хронику, у којој је скоро све оно, што није из сонственог му памћења, узето из народног предања његовог времена, у коме се чуваху спомени нрошлостп народа српског.1 2 Познији писцн од 16. в. на овамо, као што су: Маиго ОгМш,3 (нас. Бпссап,4 5 6 7 Патријарх Пајсије,'’ '1.'>орђе Бранковић,'! Троноипш .Тетоиис" птд. црпли су врло много из поетских народних исторпјскпх традиција, што и чнни те су им казнвања, као граднво историјско, веома некритична. Српске народне песме помнњу се врло рано. Доментијан који је у средпни 18. в., нисао живот Стефана Немање н Св. Саве долази у своме приповедању о жпвоту Св. Саве на 1 Видп о то.ме чланак С. Томпћа: Летопиеп н родословн устарој српској књпжевности (Просв. Гласппк за 1888. стр. 931.—933.). 2 Ову је хронику нанисао Мпханло па пољском језику, а преведена је и па српскп и штампана у Гласнику Срп. учен. Друштва књнга XVIII. 3 II Ке$?по (1е§И 81а\д, ћњЊпа <Ц Иоп Маиго Огћпп Наивео, Резаго 1001 4 АппаИ сН Каиба, Уепе/ла, 1605. 5 Жпвот цара Уроша (Гласннк Срп. Учен. Друштва. књ. XXII). 6 СИготса 8ег1)1са Оебро1ае Оеог^П Вгапсо\1с е со«Нсе бегИ1со-1аппе ге<1<1ћа орегате Г. В. РгапсГбсо Хау. Рејасе\чс, (Агкју га роујевтси ји§:оз1. књ. III). 7 Гласнпк Друштва Сро. Словесностн књ. V.