Delo

38 Д Е Л 0 Вук на стр. 33 — 48. „Српске народне загонетке са одгонетљајима“. Одбор за издавање Вукових дела наштампао нх је, као што иоменусмо уз Приповетке, додавшп им оне које су биле наштампане у Вукову „Српском Рјечнику“ (око 80) и оне из Вукових рукописа (563). Вук је скупљао и нословице. На Цетињу 1836. г. штампао је он „Народне српске пословнце и друге различите као оне у обичај узете ријечп“. Друго умножено издање наштампа у Бечу 1849. Треће издање издаде Одбор за Вукова дела у Београду 1900. које је још више умножено нешто из рукоппса, а нешто из „Српског Рјечника“. Вук је скупл;>ао грађе и нз живота и обнчаја српскога народа. 1818. г. издаде Вук у Бечу свој знаменити „Српски Рјечник истумачен њемачкнјем и латинскијем ријечима“. Овај је Рјечник имао нреко 26.000 речи, крје су у народу познате. Сем других одличних страна овога Речника, које се не односе на наш посао, у њему су код многих речи ради боље плустрације додате многе народне приповетке, пословице, загонетке, стихови, узречице п т. д. а код многих речи опнсани су „што се краће могло“ многи народни обичаји, те тако овај Рјечник није само дотле најпотнупнја збирка речп пароднога говора, већ и темељ онисивања живота, обичаја, предања н веровања српскога народа.1 — Сем овога издаде Вук у Бечу 1849. г. свој „Ковчежић за историју, језик н обичаје Срба сва трн закона“, у коме су описани српски народни обпчајп свадбени и погребни п забележене су песме које се певају прн свадбама н наричу приликом смрти. — Слпчну грађу штампао је Вук у I књ. „Сри. нар. пјесама“. — Сем овога оставно .је Вук у рукопису „Живот и обичајн народа српског, онпсао их н за штампу приуготовио Вук Стеф. Караџић“. Овај .је рукопис наштампан носле Вукове смрти у Бечу 1867. г. На жалост после Вукових радова посао на Фолклору нцје настављен са оном жестпном п маром са каквима је Вук то започео. После Вукове појаве покушавало се у више махова да се нарочитим покретима ојача рад на Фолклору, алн све то беше без великог успеха. До душе нешто је и урађено, али то 1 Друго поправљено п попуњено пздање „Српског Рјечника" у коме је преко 46.000 речи пзашло је 1852. у Бечу: а треће исправљено и умножено додацима самога Вука у његовом лпчном примерку Рјечнпка издаде Одбор за нздавање Вукових дела у Београду 1898. г.