Delo

Ф 0 Л К Л 0 Р 43 у којој се обраћа да се бележи фолклорна грађа, која се односп на Краљевића Марка, најомиљенијег јунака српске народне поезије. Колико је на овоме урађено, није нам познато. — х892 г. отпоче др. Ј. Цвијић, професор Велике Школе уређивати „II реглед географске литературе о Балканском Полуострву“, у коме се приказују све важнпје публикације о Балканском Полуострву. Овај .је преглед (до сад четирп књпге) до сад учинио знатних услуга и српској науцп о народу, јер су у његов оквир улазиле и ствари из Етнологнје, Антропологнје, Етнографије, Антропогеографије и Фолклора. — 1896. г. издаде др. Ј. Цвијић „Упуства за проучавање села у Србији и о с т а л и м С р п с к и м 3 е м љ а м а“ (12°, стр. 24), кој а су „израђена поглавпто с циљем да се прибере материјал за она пптања о селима на која у литератури немамо довољно или немамо прецизних проматрања пз којих би се моглн нзводнти закључци“. Друго пздање овнх „Упустава“ (12°, стр. 28) нзађе 1898. г. са тежњом да се сем онога што се у првом пздању тражило „сазна жпвот села“. Помоћу ових „Упустава“ добио је Географски Завод Велике Школе у Београду снлнога матери.јала за упозиавање српских села, њихових становника, станова птд., што се се сад разрађује у Географском Заводу. Од ове грађе изашла је већ једна књига „Насеља Српских Земаља“ (Српски Етнографски Зборник, књ. IV с-тр. ССХХХ\’1-)-497.). — 1898. г. (изађоше (од непознатог писца) „Упуства за прибирање археолошког п етнографског градива“ (12°, стр. 16,), којим се хтела обратнтп пажња на ове ствари у народу. Алн канда од тога нпје ннчега било. — Исте године (ако се не варамо јер година није означена) нзаће п „Кратко упуство за прикупљање биљака и других података о биљкама“ (12°, стр. 18.) у коме се налазе и пнтања за скупљање Фолклора, којп се на биљке односн. Колико је по овоме било успеха није нам нознато. — 1899. г. поче ј Алексинпу излазити под уредништвом Тпх. Р. ‘Борђовпћа „Караџпћ“, лист за српски народни живот, обнчаје п предање са задатком „да нробуди интерес за српски народнн живот, обичаје и предање и да прикупља и проучава градиво нз српског народног живота, обичаја н нредања и свега што се на то односи, а по могућству да ирати и оно што се у других народа на томе ради“. После треће године „Караџић“ је због слабог мара публике паузирао једну годину па је понова започео излазити. Да би учинио пострека за прикупљање-