Delo

ПОГОДИЦА ПОДАЊЕЦКИХ 85 земљпшту. Самому је њему било чудно откуда то, алијебило тако. Најзад је дошао до уверења: да би му најмилије било кад би могао добити какву вилу иза града, онаку као што је у Бигјела, али да уз то буде н комадић земље, нешто шуме, нешто мало граднне за поврће, градина за цвеће, са родиним гнездом на каквој старој липи. — Имам хвала Богу за то, н онда велпм да буде тако, а не друкчије, дакле боље лепо него ружно — говорио је у себи. Поче ствар разгледати са свих страна. Знао је да ваља пажљиво разгледати кад је потребно да се узме кутић, у којем ће се век провести, те се није ни журпо. Међутим мисао о том заузимала му је све време слободно, слободно од контоара и то му је причињавало праву пријатност. Бећ се свуда прочуло да Полањецки тражи да купи штогод за готове паре, те му са разнпх страна навале предлозн, често врло чуднп, алн каткад и доста прпмамљиви. Ваљало је сваки час ићи и разгледати виле у граду н за градом. Често пута, кад бп се вратио из контоара, затворио бп се с плановима п мислима п не би излазио до вечери. Марина је пмала н сувнше слободна времена. Опазила је да њега нешто и сувише занима па је покушала и да се расппта о том, алн јој је он одговорио: — Дете моје, кад буде свршено, све ћу тп казати, али док и сам .још ништа не знам, менн је веома тешко да говорим ни о чем. То је противно мојој наравн. Алн је она дознала од г-ђе Бигјелове у чему је ствар, а ова је знала од својега мужа, чијој нарави нпје било протпвно да разговара са женом о свакојаким предузећима и плановима за будућност. За г-ђу Полањецку би такође било веома пријатно да разговара са својим мужем о таквим стварима, а нарочито о избору огњишта. Њој бн срце заиграло и на саму помисао о том, али кад „Сташина нарав“ не може то да подносн, она је волела више да не запнткује, из обзира деликатности. У њега пак ни.је било ннкакве зле воље, него му просто није нн на крај памети било да упознаје њу с каквим било нословима, који се тичу новаца. Можда би било друкчије да је она носила какав знатан мираз, н кад би морао да располаже њеном имовином; у том случају он је бивао веома скрупулозан. Али како је овде располагао само са својпм, није ни сада, као нн момком, осећао никакве потребе да се исповеда, док исто