Delo

104 Д Е Л 0 томе, треба очекивати и неуспех у формирању о мобилизацији коморе за редовну војску, као и артиљеријске запреге, па, донекле, неуспех чак и у попуњавању строја редовне коњице. Као што се даје из реченога видети, узроци томе леже у ненормалностн захтева, који, у првом реду, нису саображени с прнликама у земљи, а у другом — превазилазе платежну способност већпне оних, којн су подвргнути дажбини давања коња за војску. А где захтеви ннсу удешени према прилпкама и стању оних којима се стављају, ту, логично, престаје н сила обвезе, јер нпко не може нити је дужан датп оно што нема и што не може да да. Но несаобразност захтева, поред своје неостварљивости у потпуности, има још и ту рђаву страну, што смета или утиче да се и оно, што би се могло постићи, не постиже из уверења у њихову неозбиљну потребност, дајући, у исто време, повода разним тумачењима п предпоставкама, којима се и сам циљ замтли или подузећа доводи у сумњу. Није непознато да многи од грађана, који би могли и хтели да обвезу у натури замене новцем, не чине то стога само, што или не верују у основаност нодузећа пли сумњају у чисти смер захтева, бојећи се, да, ако сад и одговоре својој обавези, не натуре им доцннје нов намет на исти циљ. Даље, неизвршењпма обавеза знатно припомаже и та околност, што намет давања коња н прибора није нравичан ни у начелу пи у примени. У начелу је неправичан зато, што није прогресиван већ просто нропорционалан имовном стању, а у примени — потоме, што се разрез намета вршн или од ока или с обзирима на друштвени и нолитички положај оних који намету потпадају.1 Потоме као и кад се узме у обзир, да давање коња и прибора, како по величнни вредности ових тако и по тешкоћама услова за извршење обвезе, уопште премашује материјалну снагу већпне 1 Властпма погодна лица пли личпости од утпцаја у духу времеиа, кметови и одборннцп који руководе п решавају о разреапма дажбпна... за тпм којпма се свуда и у свему иде па руку п чпне сваке олакшпце п т. д. — већином су поштеђени од сразмерпог терета коњске обвезе: док, међутим, сиромашнији свет, ако само ко од њега нема случајно какве сувремене вредностн плн није ма по чему пеиријатап код меродавпих, нодвргава се коњскпм дажбппама често као у нркос његовом нмовном стању. Познајемо неке. којп, као чиновнпцп на вишим ноложајима нису ништа давалп, а кад су став.венн у ненеију п осталп без вредпостп. на њпх се удара коњскп намет дупло п трипло већн. но што се. нрема њпховој нлатн п пмовном стању. могло п смело чппптн.