Delo

108 Д Е Л 0 вредп, тако не вредн нн војник с празним стомаком, обнаженим телом н босим или нажуљеним ногама. Уопште н кратко речено, редовна наша војска, и ако се сматра као установа потпуно регулисана за своје постојање, нпак њена основа нема оне озбиљности, коју би она као редовна војека и по значају свога задатка требала да има. Стање установе сталнога кадра такво је, да оно не може да подмирп све потребе, које условљавају мобилни захтеви и развитак трупа из кадра у ратне саставе. Оне пак установе редовне војске које о мобилизацији имају да се образују из основа, могу се сматрати као установе веома проблематпчне спреме и незавндне будућности функционисања. Што се тиче народне војске (II. и III. познва) и образовања за њу управних органа, као и специјалних и помоћних једнница и установа, ту се, можемо рећп, мало отишло даље од лепо исписаних жеља и пројеката с претпоставкама. По данашњем свом организационом стању народна је војска једна велпка маса народа понисаног по пописним податцима и по казивању кметова или одборника општинских н, затим, у војеним канцеларнјама расноређена на хартији у чете, батаљоне, батерије, ескадроне, пукове, или у штабове, тренове, паркове ит.д. — маса, која и ако постоји, сама не зна шта је ни за шта је она, маса ничему војннчком необучена, маса неодевена, необувена, ненаоружана, без сваке материјалпе и духовне спреме н потпуно туђа оном роду оружја или војске за који је намењена и која, притом, не види и не познаје своје старешине, као што ни те старешине не познају њу. Непријатно нам је, али дужност нам налаже да констатујемо факт, да досад никад и ништа није предузи.мано ни рађено у правцу, да се устројетво војске наше постави на рационално земљиште. У тежњи да се импонује бројношћу па макар и на хартнји, сасвим је занемарено питање о томе, да се организација убојне снаге доведе у склад и сагласност с општим силама народа и правим потребама посла. Још мање се кад бавнло питањем да се нађе и разради најкраћн нут и најцелисходнијн начин за формирање делова војске и за нрелаз војске из мирнога стања у ратно — пут и начин, који би, што је внше могућно, а с обзиром на нрнлике, обезбеђивали главни циљ подузећа.