Delo

118 Д Е Л 0 смо н цаиред казали, да се све тад, за време саме мобилизације,. смишља и наређује или у аманет и на увнђавност оних старешина, који се тад нађу „на лицу места.“ Према томе, о другом моменту, као о чпну за раније смишљеном и регулисаном, с обзпром на прилике и околности у којима ће се одигратн, код нас не може бити нн говора. Ипак он има своје фазе кроз које мора проћп и које ће, по свој прилпци, бнтн налик на оне у 1885 години. Сви учесници тадањих догађаја могу се сетити како је било. Спремалн смо се чнтавих два месеца н нисмо били готови! Можемо бити уверени да п данас, ако би се огласила мобилизација, неће ићи ни боље ни брже. Позваћемо и скупити пописани парод — обвезнпке, расподелити га у команде и трупе, наоружати их, оденути и обути како се има п може, снабдети их комором каква се нађе илп какву народ доведе, а комору натоварити на месту или негде успут потребама за први опстанак војске и стоке и, за тим, после неке муштре и јурњаве без смисла, без плана и циља, уиутити даље на границу, или куда се нареди, сматрајући да је мобплизација срећно завршена и све доведено у свој ред. Не треба ни да доказујемо, да је мобилизацнја тако и на тај начин изведена, непотпуна, несолидна и у многом погледу инсолвентна. Масе народа добиле су, истнна, неки онредељенији облик, неправплне гомиле и гомилице уведене више мање у границе условљених фигура, које, наоружане, а по изгледу одевене и опремљене, нешто раде и нечему теже; али, чим се тим фигурама приступи ближе и оцене оком нелаичким, видеће се, да је то које-како, без смисла и плана склепана груба и необрађена спровина. Неразумевајући посао који обављају н песвесни циља коме греде, пред вас излазе масе полу-одевене, иолу-обувене, ничему ненаучене, војнички неизвежбане, недисциплиповане, са старешинама, које се од масе нпчим не разликују или врло мало — масе људи забринутих, зачамелих, телесно и духовно закржавелих и без пзгледа н наде, да ће тп људн бити сиособнн и моћн да издрже све тегобе и сва „прикључења“, којих су иуни свакн војени поход и ратнн живот. Потоме, поставити војску на ратну ногу, т.ј. мобилпсати је н спремитн за ратовање, не само није доста, него, управо, нцје нншта постнгнуто тиме, што ће се позватн пописани народ, расиоредитн у трупе н установе за које је напменовап, наоружати н које-како оденути у шињеле н шајкаче и, затим, ста-