Delo

136 Д Е Л 0 сток буде тако регенерисан, да опе наследе заоставштину болеснпка, који је био узрок њиховој пронастн и којн је толико векова задржавао њихов нриродни развитак. Србија и Црна Гора, Бугарска и Грчка лгорају већ и по томе тако гледати на решење Псточног питања, што су управо нсгдашње државе српског, бугарског и грчког парода и биле разорене турском инвазијом у XIV и XV веку и што су Срби, Бугари и Грци и дан дањи најзначајнији етнички елеменат у неослобођеним крајевима Европске Турске. Али улога ових државица и њихових народа у постављању и решењу Источног питања зависна је данас у врло великој мери од држања великих европских сила, које су већ одавно почеле гледати на области турске царевнне као на земље, које могу послужити изравнању њихових узајамних ривалности и давању компензација у случају какве наоружане равнотеже с других страна. Отуда опе гледају на Источно питање, које у првом реду имају оне да решавају. Досадашња историја показује да Турска није могла ни своје унутрашње ни спољашње кризе преболевати без махом наноменуте јој сарадње неколиких великих евронских држава, које су у току времена добиле улогу Фактичког стараоца ове државе, Интервенција Европе у сгварима турске царевине, па дакле посредно и у регенерисању хришћанских држава на европском југоистоку јесте Факат, који Европа више од два и по века подражава и који је већ ностао принцип. За остварање Источног питања од већнх евронских држава највише заслуга имају, без сумње Русија и Аустрија и ове две државе и дан дањи још непрестано суревњиво држе у својим рукама концс његовог решења. Политичке прилике донеле су да су оне данас чак у неколико озваннчсни мандатори Европе, оруђа опште европске воље, ако не у решавању источних криза а оно у огледима, којима се тежи да се те кризе ограниче, сведу на мању меру н тако цело пнтање одложи до оних времена, која ће најзгодније послужити нојединнм евронским државама да највећу могућну корист извуку од ове нупиларне масе, на коју сви заједнички полажу право. По себи се разуме да су и Русија н Аустрија, и ако мандатори европски увек улазилн н у огварање п у решавање Псточнјг нитања ионајире с обзиром на својс спецпјалне ингересе. Пптање о томе куд су и како управљени интереси тих двеју држава у Источном нитању; даље питање о том како стоје тн интереси према интересима појединих балканских народа. као н прсма интересима осталих европских држава, које своје аспирације управљају на Балканско нолуострво — без сумње је врло важно и вреди да буде ближе ироучепо. Днпломатска историја Источпог питања у