Delo

ИНТЕРВЕНЦПЈА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ 209 а. Вател расправља на шпроко иитање које се у многоме цриближује ранијој хипотези. Он замишља једну државу која није рада, која управо избегава да стуни у трговачке односе с другима и пита се: је ли та околност довољпа да се оправда интервенција којом би одбијена држава хтела да је примора да прими њену понуду? У данашње доба тешко је замислити државу, која би заузела тако држање, пошто при дапашњим саобраћајним средствима, свака се надмеће да развијенијим трговинским односима прибави веће благостање и себи и својим поданицима. Ватен као и Волф долази до закључка да не треба допустити ову нптервенцију. Арнц је на против одобрдва. „Замислпмо — каже он —једну државу у сред Европе, која се од једанпут решава да из своје области искључи потпуно експлоатацију железнице или телеграфа, тако да тиме она прекида или знатно отежава међународни саобраћај, који је но природи својој била позвана да иомаже. Би ли Европа трпела то стање?... Замислимо још да се само у једној држави налазп извесан производ, који је нризнат као једини лек против једпе опште распрострте болести, на пр. кинина, и свет не може да је се прође а да не нретрпи велики губитак. Међу тим владалац земље, у којој се тај лек производи, забрањује без икаког разлога његов пзвоз. Треба ли оставнти да цео свет помреодгрознпцеиз респекта према суверенитету те државе? (Кеупе с!п с1гоИ пАегпаћ 1. VIII р. (574). Нама се чини да претерује Арнц, допуштајући интервенцију у оба случаја. Културпи и индустријски производп једнога народа јесу његова искључпва својнна. Натератп га силом да он нешто од тих производа купује или продаје, значп пресуђнвати о његовим потребама. Право трговпне је од оппх права чпје упражњавање завпсн од личне оцене онога који носн одговарајуће дужностн, другим речима оно је непотпуно, имперфектно право, које се своди у тражење а не овлашћује да се силом изнудп, јер оно сачињава просту услугу човечанству, која нпје у стању да пронзведе ираво па тужбу у грађаиском праву нлп довољан узрок за рат (Оаисћу, Бе с1гоК т1егпа1. шагШте I. 1 стр. 28, 29). Што се епецијалног Арнцовог случаја, односно лека тиче, ствар се мења. У такој нрилици ннсуу иптању чисто трговпнски, новчани обзпрп о губнтку или добнти, него је у пптању опстанак државе, на чак н целога човечанства, као што и сам каже. Пошто је уопште дозвољено свако средство, радп одржања свог онстанка, у колпко то нпје пзазвано крпвицом Дело књ. 31. 14