Delo

212 Д Е Л 0 вине, бпло да ее гарантује ностојећи илп одређени будућиустав, одржање једне владајуће династије, или искључење њено с престола, интервенција се не сме допустити, и ако Хефтер, Калво и другп неки писци виде у томе извршење праве дужности која истпче из конвенционалне обвезе. Све иабројене претпоставке јесу саставни елементи државног сувереннтета. Право независности, суверенитета једне државе је неотуђимо, према томе п уговори којима се оно крњи остају без важностн. Гарантнја била да је једнострана, било да је обострана, она у у основу постаје противна праву независности, те се као таква има рачунатн као да није ни била, као што су и сами уговори ове ирнроде. Затнм ова се врста уговора не може допустити још и због њихове тенденције да створе нешто стално, непроменљиво. Међу тим закон један који је постао од уговора, а има претенснгју да остане вечито непроменљив, противан је природи људској, притомјош и немогућан, као што је немогућно замислити п устав један који је вечито сталан, непроменљив. Појам о праву обухвата идеју трајности, али она се не може измирити са непроменљивошћу. Право је створено за живе индивидуе, стога оно се не може појмити као гола и мртва формула, која им спречава сваку тежњу за напредак, место да им олакшава живот. Оно је тако подложено промени и развитку и тежи напретку као и живот једнога народа. Природно право тога народа на опстанак стоји изнад сваког ппсанога закона. Ириродна нека сила гони то право да се утврди. те оно ио потребп зна и да унпшти формулу која му смета, кад напредак тражи и налаже. Нема те владе ни законодавца који би био у праву и који би имао довољно снаге да стане на пут изменама које пстичу из народнога живота. Ово најзад сви полагано увпђају и принуђени су да призиају. Четврта категорпја уговора за гаранцнју, уговори којпма се ујемчавају нзвесна јавна, иолитичка или грађанска права свпма грађанима илп једној групи грађана једне земље, могу у нзвесннм случајевима оправдати пнтервенцнју. Ови кад би нмали да ујемче права гараптовања њима једном угњетеном пароду, који је био потчнњен силом властп победиоца н којн у пркос цнвилнзације нашега времена продужава и даље да злоставља покоренн народ, да му одриче свако нраво и да га сматра као изван закона, могу оиравдати пнтервенцпју.