Delo

ИНТЕРВЕНЦИЈА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ 217 стране уговоре. Тиме су оне добиле сталан карактер и у будуће нису се могле мењати до пристанком обеју уговарајућих страна. Прва од љих, она коју је 1535 год. уступио Сулејман II француском краљу Франсоу I, била је знак султанове наклоности према франачком крал>у, услед савеза који је бно закључен међу њима 1528 год. против хабзбуршке династије, која је постајала све више опаснија за обојицу. Остале капитулације, које су следовале овој и које су такође поједини султанн издавалн својевољно без икакве претходне тражње, оснивале су се на њој. На основу наклоности турских царева, француски је народ за дуго време, уживао монопол трговине на обалама султанових земал>а. Остале народности, да би им се дозволио прнступ, морале су да се служе француском заставом, што је било скопчано с извеснчм таксама. Требало је да ирођу. 160 година па да најачн сусед турске царевине, Аустрија, успе да нзвојује себи повластице приближне опим које је Француска уживала. Карловачким уговором од 26. јануара 1699 год., после пораза Мустафе II код Зенте, од принца Јевђенија Савојскога, закључена је прва каиитулација између Аустрије и Турске, која носи карактер теретне обвезе, наметнуте силом. Од тога тренутка пастају за пророкове следбенике тешкн дани. Од првог корака јаничара уиазад, од 1683 годнне кад су они одбијени са зидина бечких, почнњу мешања европских држава у унутрашње нослове турске. Са низом несрећа, које су турци имали у својим ратовима са Аустријом и другом једном државом са севера — Русијом, која је за владе Катарине II постала доста опасна по њих, избијају разне тешкоће по Турску, које су с дана у даи постајале озбиљннје и које су у даљој њнховој компликацији створиле фамозно и трновито Псточно питање. То је стање погоршано унутрашњим немирнма, који су изазивали час верски фанатизам н недотунавност турске. нарочито престоничке светпне и јаничарска дрскост; час су опет онн били унесенн сноља од европскнх држава, које су постале смелнје нрема Турскеј и почеле су водптп рачуна о потчињеним јој хришћанскпм народима. Војне, админпстративне, фннанснјске п друге реформе, нзвршене у осталим државама — на које се за дуго време Турска нпје ни мало освртала — начиннле су је слабију према њенпм непријатељима, те, у пркос фанатизма н оданостп њенпх војника, њени су послови ишли све на горе. Та је околност