Delo

266 Д Е Л 0 Радпјум се поглавнто добпва из једне руде, која се зове уранин или настуран (показује ту руду) и која се налази у чешким рудним планинама. Главни је саставни део те руде метал уран. (Показује метал уран п његова једишења п говорп о најважнијпм особинама п примени урановпх једпњења). Уранин није чисто једињење урана већ смеша разних тела. Има врло много различних метала, који се у већим или мањим количинама налазе у уранину. Количина радијума у тој руди одвећ је незнатна и издваја се на исти начин, као што се баријумова једињења издвајају, т. ј. издваја се заједно с баријумовим једињењима, која се такођер у уранину налазе и онда из барнјумових једињења, на основу разлике у растворљивости радијумових и баријумових соли, после рдвећ многобројних операција, из баријумове соли издваја се радијумова со. Из уранина прво се издвајају уранова једињења, па оно што остане и што пре проналаска радијума није имало готово никакве вредности, такви отпатци служе данас као материјал, из кога се издваја скупоцени радијум. Не дакле због вредности сировине, већ због одвећ великих тешкоћа у издвајању радијума, а нарочито и због сувише незнатне количине, које су до сад нађене, радијум је данас најскупоценије тело. Злато се обично сматра као најскупљи метал, п ако има тела, која су много скупља од злата. Данас стаје један килограм злата на 3456 динара, а радијум нити се продаје нити се може добити на килограм. У ценовнику хемијске фабрике Бг Штамера из Хамбурга означена је цена радијум- хлориду са 15 марака и 50 пф. или око 19 динара један милиграм и продаје се у цевчицама по 5 милиграма. Према томе један килограм радијум - хлорида вредео би на 19 милијона динара! Не за 19 милијона већ ни за који новац не би се могао набавити један килограм ма каквог радијумовог једињења, јер кад бн се покупило све што се данас налази у појединим лабораторијама и фабрнкама у свету, могло би се можда наћи једва неколико грама чистих ради.јумових једињења. У ценовнику радијумових препарата једне фирме у Наризу означене су цене једног грама радијум-бромида са 400.000 дин. Због такве оскудице у радијуму приликом предавања о раднјуму морамо се дакле задовољити таквим огледима, у којима се нли радијумовн препарати не троше илн се место радијума