Delo

ХРОНИКА ПОЛИТИНКА ХРОНИКА Путовање нредседнпка француске републике, Лубеа, у походе талијанскоме краљу у Рим, дало је повода једној крупној распри нолитичко-културпога значаја. Још пре пута говорило се како је Ватнкан незадовољан намером председника републике, да врати посету талијанскоме краљу. Француска је земља католичка раг ехеПепсе. II ако се патриоте француске с правом ноносе, да љихова отаџбина маршира на челу цивнлизације, ипак је вера, и то католичка, један крупан, снлап фактор, културнн п иолитички. Рачунајући на тај утпцај религије Ватпкан је веровао да ће се и председник републике уздржати од посете талијанскоме краљу, — као што се уздржавају и други католнчки владари. Цар Фрања Јосиф, н ако је одавна добар савезник Италнје, јошсе пнје одужио талпјанскоме двору посетом, нити ће се одужитн. Ватикап је од ностанка пове талијанске краљевине у непријатељству с њом. Када се Италија уједиппла, нестало је и последњег трага светске власти папске. Земља папина ра!птошиш Ре1п, држава, којом је он непосредно управљао и на коју се ослањала светска власт његова, сједињена је са краљевином Пталијом. Тај моменат не може се никада заборавити на Ватнкану. Некада је Рим господарпо светом; папа је нмао свемоћни утицај не само па савест п религнозпо убеђење католичкога света, већ се његова моћ силно осећала у области иолитике. Али је иапредак друштва европског учннно своје. Људп €у се у својим уверењима, релнгиозинм и политпчким, еман-