Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 281 су хтели номоћу Сената да разреше ту загонетку, која се звала Краљ Алексаидар. Поводом своје женидбе, он је обећао Србији нов политички живот, с владавином потпуно уставном и парламентарном. Ну, због прогалости могло се сумњати у искрепост његове речи. Сенатом је требало да се Краљ стави пред дилему: или озбиљво да буде уставаи и парламентаран владалац, или да се отворено иреда апсо. лутизму. Сенат је, другим речима, требао да онемогући лични режим, у коме владалац вргаи увек своју вољу, а пе мора да повређује текст устава. Такав систем владавипе, Формално уставни а у суштини аутократски, врло је згодан за владаоца. Он у њему има све корисне стране апсолутизма, а не мора се служити државним ударима. Једнодомпм системом тешко је спречити завођење личног режима. Краљ, који нс бира средства, готово ће увек успети да добије пародно представништво по својој вољи. За доказ могу иослужити готово сви избори од 9 маја 1894, кад је укинут Устав од 1888, до прокламовања Устава од 6 априла 1901. Краљ Александар имао је скупштине какве је желео. На Сснату од 1901 сломио се лични режим. Краљ Александар, остављајући парламентарни раднкало-напредњачки кабинет, и образујући владу, која није могла рачупати ни на какву потпору у Народном Представништву, осетио је, да му ни Скупштина, која ће битп изабрана по његовој вољи, неће бити од велике користн. Сенат је бно протпван завођењу личног режима, а већина сенатора беше постављепа на цео живот. II кад једнога дана краљ Александар би решен да кида с уставом и парламентарном владавином, њему внше није било могућно да изигра устав као пређе; другпм речима, он више није могао да гази суштииу његову, а да остави Форму нетакнуту. Сенат га је принудио да уништи и ту Форму, и да отворено уђе у апсолутизам. Указом од 25 марта пр. године бн укннут Устав од 6 априла, Краљ Александар прогласи себс апсолутним владаоцем. Заслугом Сената Србија је сад ушла у периоду уставног п парламентарног режима. Место да му се захвали на томе, њега укипуше. Ма колико да је г. Перић бно убеђен, и то своје убсђење јасно је испољио у овој расправи, да краљ Александар, продужујући аисолутистички режим, није се могао одржати у једној земљи која ее навпкла на уставнн жпнот, он опет није за револуцију од 29 маја. Г. Перић је за друга два средства против једног апсолутног владаоца: принудна абдикација и прогоиство. У трећем, последњем одељку пзноеи г. Перић разлоге са којих је Сенат укииут. Ти су разлози чнсто полнтнчке природе. Самостални