Delo

КЊИГА 31. СВЕСКА 3. Д Е Л О Јуни, 1904. год. ( ЗМАЈ ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ Одавно није васцело Српство тако јако осетило губитак једнога свога велпкана, као што је ових дана осетило, да га .је за навек оставио Змај Јовап Јовановић. Цело Српство зна, да је Змај био онај песнпк, који је с њим делио сваку радост и сваку невољу у току дугих педесет година, онај родољуб, који је јаче него ико и боље него пједап Србнп осећао потребу и корист српскога духовнога јединства, онај трезвенп посматрач српског друштвеног и политичког жнвота, којије силннм несмама својим потресао цело српско друштво. Због тога је и разумљива она узвишена жалост, она свечана туга, са којом је Српство испратило у гроб трошни пепео великога Змаја. Том општем осећању, једпнственом и по .једнодушности и по изразитости, нридружује се и наш часопнс, који се дично Змајевом сарадњом. II ове речн, које исписује слабо перо једпога сарадннка Дела, јесу само покушај, да се у најблеђим потезпма прнкаже значај Змајева рада и величнна његова духа. Сјајна особнна Змајеве певаннје, којом се у тој мерп не може подичити лира ниједнога песнпка, јесте она колнко племенита и несничка толико тешка и заморна страна његова рада, да је он увек бпо гласник свога времена, израз свога поколења, песник свога доба. За педесет година Змајева песничког рада није прошла ниједна иоле значајнија појава у јавном животу српскога народа, а да је Змај ннје уочио н одазвао се песмом. За то су двојаке његове песме ове врсте: родољубнве и друштвене. Дело, кн>. 31. 19