Delo

М У Ј А Г А 313 — Алах разосум Симо... Сједи... Дајде и њемуједан фртаљ. Чисто ко да бијаше заборавио оно „Зосум“. Попише пошље још по једпу каву, а части и Видоје по једпу на зор. Мујо платп што би трошка, па пође на врата: — Е, ејвала, газда Видрје, алали!... — Еисадиле, Мујага, берићатверси!... Тога дана Мујо је био особнто расположен. Не шће се пошље ни годити за дрва, него их даде баш по пуљу и пет. Није заборавио за малу Алмасу, него .јој је кугшо силанија... Истпна, из кесе је још притурио, али није зажалио. У вече, кад је стпо да легне, све је мнслио о Видоју... И уснио је, како је Видоје умјЈо, па га мелеићетл пренијели у турско гробље. — Акли чоек, прави чоек, бољи од многог Турчина, рекао је, кад се пробудио. А Видрје, да је случајно водио дневник свога пазара, забиљежио би тога дана прихода више четири гроша и маријаш. Ст. И. С—џ—Б. Непозпатпје турске рпјечп. Пут.а: 1 грош н 20 пара: непсе: како му драго: дпн: вјера: сплаппје: })Пн1)ухе: бепгпр: коњ: суварпја: коњпчки жапдарм: есаиити: рачунатп; демек: дакле: битп азул: отпуштеп нз службе: рахметлп: покојнп: седеп: због, узрок: бигапри-хак: на нравдп Вога: таксират: несрећа; дикат: услуга: мал: овде зпачп стока: алнапсати: разумјети; апрли: нека је срећно: пгбалп: срећан: измет: иосао: насулптп: нампритп, споразумјегп: аман јарабп: Воже драгп: меала: комнснја: аза: чпповнпк; мешћема: суд; одвалпгп пату: спецпјалап пзраа значн учинитп поздрав по војничкп; алн: иразап, отвореп: ихтибар: поштовање: ннстпнтак: иснпт: дуња: свијет; аклп: ирав: калапбент: некп параграф, којпм се осуђује на 101 годпну робпје: карпшма: мјешавпна: сефлук: погрешка; одфнраритн: побјећн: мераба: здраво — овпм поздравом Потурчењацп неће никад иоздравнтп Хрншћанппа: пфтпра: подметање; мусафпр: гост; јемнн: заклетва; кувет: снага: дослук: пријатељство: поћескин: љут; ацанн: чудновато: апедан: домаћнн: прад: зарада: пеке: добро: ејвала н еисадпле: збогом: берпћатверсп: хвала: мелепћетн: апђели.