Delo

ЦАРИНСКИ САВЕЗ СРБИЈЕ II БУГАРСКЕ 323 састављале једну област за иотрошњу домаћих прерађевина, нова индустриска нредузећа лакше би се оснивала, и њихов рад могао би рачунати на већи успех. При том не треба губити из вида још једну околиост. Ма како неразвијени у привредном погледу, ми стојпмо далеко изнад Турске. II развијајући своју индустрију, ми можемо рачунати, а обично и рачунамо, на извоз у Турску. Опа треба да послужи, а у неколико већ и служи, да прошири потрошачку област наших производа. Извоз бугарских и српских прерађевина према Југу почео је узимати све одређенији облик, али је страна утакмица врло јака, захваљујући веома повољним нодвозним ириликама до границе и царинским на граници турској (ииска царина ас1 \га1огеш, која се уз то то плаћа тек једним делом због поткупљивости царинских чиповника). Поврх тога, страни капиталисти почињу у самој Турској подизати разноврсна индустријска предузећа која се почињу лепо развијати, те је велика опасност да наши произвођачи у борби с њима не изгубе своје садашње позиције, а заузимање нових постаје врло проблематично. Друкчијем резултату можемо се надати, кад српски п бугарски пзвозници, јачи јер су удружени, почну заједнички крчити пут својој роби кроз Турску. А привредна заједница на томе раду дала бн убрзо довољно доказа о потреби и користима, које би нам пружила и иолитичка заједница на раду у пстом правцу. Користи које би оба народа имали од нривредне заједнпце неоспорие су н велике. Њих и сами противиицн признају. Алн, веле они, царински савез Србнје и Бугарске је једна лепа, но неостварљива жеља. Његовом извођењу стоје на нуту несавладљиве сметње. Сметња има, озбиљнпх п у не малом броју, али оне нису несавладљиве. Прва и најглавнија сметња царинском савезу иаходи се у различности прпвреднпх иитереса земаља које треба да га склопе. Царински савез претпоставља потпуно јединство према странпм државама, претпоставља, дакле, потпун споразум у спољиој трговинској политици. А како ће се у томе споразуметп две земље с неједнаким нрнвреднпм ннтересима, кадјој баш онп одређују како ће регулисати своје односе с другим земљама? Али, да разлпка у привредшш интересима, ма како она била велика, није иесавладљивасметња царинском савезу, доказ је „/.оИиччмп”, закључен пзмеђу земаља нндустриских н аграрннх, н на неједнаком ступњу прпвредног развитка. Још убедљивији доказ, у 21*