Delo

ЦАРИНСКИ САВЕЗ СРНИЈЕ II БУГАРСКК 325 п обе желе да разви.ју најпотребнију домаћу индустрију, располажући при том истим средствима. С тога посебни привредни интереси, који се код других земаља истичу као огромна сметња закључењу царинскога савеза, код Бугарске и Србије не само да нису никаква с.метња, већ напротив, водећп баш о њнма рачуна ми треба да остварпмо царинскн савез. Од њега не бп имала штете пи аграрна, нп пндустриска производња наша. Пољских производа и стоке имамо н мп н Бугари више но што се може у земљи по повољпој цени нродати, те нема опасности, да ћемо једнн друге нреплавитн својом робом, н кад бисмо јој допустили потпуно слободан прелаз преко границе. Нн наРачун г. Кир. Поиова нпје сасвим тачан, бар у колико се СрОнје тпче, те се из тога може сумњати п у потпуну тачност наведепих података за друге трп земље. Бугарскп ппсац дошао је до својпх резултата за Србпју. делећн просечну годишњу вредност њене спол.не трговнне у нерподу 1881—1900, са бројем становнпштва у 1900 годпнп. У „Финансијском Прегледу (књ. XII., стр. 415—6) уочена је погрешка У коју је пао г. Кир. Иоиов, али она нпје псправљена као што треба. Сасвим је умесна замерка, да при упоређењу с Грчком и Бугарском није тре•бало узимати у обзир оне годпне, за које нема података за спол.ну трговпну тпх земаља. Алп је непојмљнво, зашто .је реферепт „Фпп. Прегледа- годпшњу просечну вредност спољне трговпне у 1886—900 (која је погрешно паведепа 89,119.000 место 89,786.000) делп са 2,400.000 округло, јер та цифра апсолутно нпшга пе преставља. С тога се мора одбацитн н ова псиравка. по којој средња вредност спољне трговппе пзноси у Србпји. у 1886—900, с главе ва главу—37.13 дпн. (место 35 дпп. код Кпр. Попова), а у 1896 -900., 42.07 дпп. Тачан резултат добпће се само тако, ако се средња годишња вредност спољне грговпне у дапом нерподу (1886—900) поделп са средњом годишњом цпфром становништва у истом периоду. Тако се добија: с р е д њ а г о д п ш њ а ц и ф р а иернод стаповгшштва увоза пзвоза скуиа 1886- 90 2,063.000 39,249.000 40,133.000 79,382.000 1891—95 2,238.000 38,784.000 47,411.000 86,195.000 1390 9(10 2,404.000 44.064.0ПО 59,717.000 103.781.000 1886—900 2,235.000 40,699.000 49.087.000 89.7^6.000 долаап на сваког становника д н н а р а период ој 1 увоза од нзвоза скупа 1886—90 19.02 19.45 38.47 1891—95 17.32 21.18 38.50 1896—900 18.32 24.82 43.17 1886—900 18.22 21.81 40.03