Delo

ЦАРИНСКИ САВЕЗ СРБИЈЕ II БУГАРСКЕ 335 гарске буде нашла један разлог впше, да новим уговором укпне ове специјалне олакшице у т. зв. пограничном промету.1 Друга је сметња у ветеринарној конвенцији, коју ми имамо с Аустро-Угарском, а Бугарска је још нема. Јер, докле год суседна Кнешевина не буде закључила повољну ветеринарну конвенци.ју, ми ћемо бити принуђени да одржимо забрану увоза њихове рогате стоке, коју Аустро-Угарска од нас императивно тражи.2 Бугари ће лако увидетн потребу ове одредбе, пзазване једино санитетско-иолицијскпм обзирпма. У осталом, како ће они ио свој прилицп још у најближој будућностн предузети потребне мере, које ће земљама увозницама датп довољно гарантије у погледу здравственог стања њихове стоке, Бугари 1 Г. Д. М. Јаблапски (иом. Сппсанпе, стр. 252), сматра, да би се царински савез међу балканским државама (ми павалице избегавамо да говорнмо о таквом општем балканском савезу пе с тога, што бп сметње биле мпого веће, већ што, ио иашем мпшљењу за остварење царинског савеза Србије п Бугарске постоје парочпти разлозп. Он је пречн, те на њему ваља усредсредитп сву пажњу н сав рад. А кад се међу њпма буде доказала остварлшвост п истакла кориспост царппскога савеза, друге балканске земље лакше ће се решитп да му приступе), крај аптагоппзма њнховог н разлпка у фпнансијским потребама могао остварнтн, да нпје спољннх нолитичкпх узрока. За Србију је тај спољнп узрок у Аустро-Угарекој. „Опа (Србпја), вели писац ће се отргнути финапспјске завпсностп Аустрпје, кад пренесе своје дугове у Француску, ппаче, захваљујућп суседству с Аустрпјом. она је економскп у потпуној њеној зависностп“. Горњи павод је двојако петачап. Прво, фпнапспјска зависност једне земл>е пе мерп се по томе, где су њенп садашњп дуговп пласпранп. Много је важније, коме ће се она обраћатп за своје будуће фпнапспјске онерацпје. Друго, срнскп дуговп пласпранн су поглавито у Француској п Немачкој. Осим тога г. Јаблански, ценећн вредпост наших трговннских односа само по статистичкпм подацима, а не узпмујућн у обзир друге, важпе околностп које тпм подацпма тек дају иравп значај, могао је доћп до нетачног закључка да Србпја, догод има отворену гранпцу Аустрнје „која је једино крепи п богатн екоиомски, једва би се решпла да погпомогпе друге државе у економској пм полптншг (ор. сД., стр. 252.). ОЦ ј 1' -1 О 2 Тачком 1. закљ. протокола ветеринарне конвенције од *ћ * 1 1892 г. 9 августа Србнја се обвезала „да предузме све потребне мере како бн се спречпо без нзузетка увоз н провоз рогате стоке са границе румунске, бугареке н турске“. Алп, кад буду црестале иотребе за ову забрану (а оне ће престатн. кад Бугарска закључи ветер. конвенцију с Аустро-Угарском) „уговорне стране задржавају себн право да ио заједничком споразуму уреде н одредбе предњег члана“. То звачп, да забрана увоза бугарске стоке може престатп п за време трајања саме конвенцнје.