Delo

108 Д Е Л 0 верен ђенералу Неиокоичнцком, и по његовим упуствима овај дуги и минициозни рад био је мајсторски извршен од стране помоћника ђенерал-штаба, Ненерала Левицког, и Г. К. Е. Аргиропулоса, мога помоћника у дипломатској канцеларнји. Пројекат конвенције, коју је израдио ђенерал Левицки, а иревео на француски г. Аргиропулос, може служити за модел документима овога жанра. Турци су га били примили без много тешкоћа. Само око демаркационе линије, било је више говора, пошто су они дуго бранили утврђену линију Чаталџе, кључ одбране Цариграда. Ми смо тражили да га заузмемо. Турцн су то категорички одбили. II до споразума се дошло само под условом: да турске трупе испразне Чаталџу и да ће ван ње сместити своје трупе на подједнаком растојању санашим трупама. Најпосле 19. Јануара у шест сати у вече, уговор о примнрју са основама за мир, би потписан од стране Велпкога Кнеза и Султанових опуномоћника. Ђенерал Неиокоичицки и ја, присуствовали смо овом потнисивању. Тако се реши судбина једнога великог дела хрншћанскога становншптва: Бугарска је била створена. Велики Кнез потписа први, па даде перо Сервер-пашп. Кад је дошао ред на Намнк-нашу, старац једва могаше да се уздржи од узбуђења. Дрхтавом руком узе перо, и изгледаше да се устеже. Најпосле потписа своје име неснгурннм рукописом, а из ока му потече суза низ образ. Велики Кнез ударн га пријатељскп по рамену, али Намик-паша не могаше изговорити нн једне речи, већ стеже само руку, коју му беше пружила ТБ. Светлост. Потнис војне конвенције трајао је још један сат. Ова је конвенција била врло дугачка; требало је оверити на картама масу имена. Врховни командант и окушвени официри у конаку, који слућаху да се догађаше нешто важно, очекиваху нестрпељнво крај. Бејасмо поднглн олтар на једноме крају ходннка, п војни свештеници спремаху се да одрже благодарење. Најпосле све би потписано. Турцн одоше, а Велнки Кнез, ступајући у ходник, објави гласно престанак ратних операција и закључак примирја. На један пут се зачу једно звучно „ура“, као одговор на просте али дубоко осећане речн В. Кнеза. „Ура“ поновише војници, којп се налажаху у коначкој авлији, па иређе на улицу н раепростре се брзо у веселим одЈецима до крајњих граница варошн, ире него што су се турски делегатн вратилн у стан.