Delo

Б Е Л Е Ш К Е 143 штамиаоје ире неколико недеља другу половину другог тома сво.је „Целокупне НГемачке Исторпје." У овој новој Лвцзн гсУћорп Ламнрехт о псторпјп ћајближе немачке прошлости. II ако је он^еебп за задатак бпо поставпо, да објектпвно пзпосе материјалнп п дуд»вадг напредак Немачке у минулом столећу, ипак н овај део његове исторпје, као п рапији, показује, да је Ламирехт не један објектпвап исторпскп пстражнвалац до краја, већ впше један гермапскп светскп иолитичар. Но п поред те субјектпвне т. ј. ненаучне стране Лампрехтова „Немачка Исторпја" јесте једно од пајзнамепптпјнх дела те врсте, која су се у Немачкој појавпла за неколпко последњнх десетпна годппа. Од особптог су пптереса фплософски погледп Лампрехтовн на Исторпју. Екоиомскп напредак впди оп у прпвредном нагону, у прпвредној потреби; прпвредне инстптуцпје само су спољашњп пзразп овога. Напредак прпвреде, науке п технпке само је спо. вашња манифестацпја једннога великог узрока развића — ума, који неирестано напред тежп. Поред овога своју последњу књпгу завршује он овпм зпаменптпм речпма: „Врло је мало п незнатно сазнање по.једпнпх људп па чак п највећпх државника према елементарном п несвееном делању маса, које се јав т,а у општем току привредног п друштвеног жпвота.“ ФилосоФија историје. — Вг. рћИ. Сћ. Карророг! штампао је под горњим натппсом ове годпне у Парпзу нпз сврјпх студпја пз философије псторпје. У овој се књпзп говорп о овпм иредметима из поменуте областп науке: шта је закон у псторпји: ирцрода п могућпост фплософије псторнје : правцп п методе: теорије о дОмпнирајућим факторпма у псторијп: улога личностп у псторпјн: субјективна метода : еволуција полптпчкпх пдеја п марксистичка философија. Књпга пма 247 стр., а стаје 4 дпн. Докторека дисертација. — Наше уреднпштво добило је на приказ књпгу : Ше Гп1егзсћ1а§ип§ пасћ (1ет зегћјзсћеп 81га%ебе1/1п1сћ од Вг. јиг. Душана Суботпћа. Ппсмена обрада ове теме послужпла је ппсцу госп. Суботићу, да добије докторску титулу па правном факултету лајицпшког унпверзитета. Књига пма 72 стр. 8° а штампана .је у штампарпји Роберта Носке-а ; Вегпа—Ее1р/Л§, 1904. Н0ВИНАРСТВ0 Ђачке Новине. — У нас је до сада бидо внше покушаја, да се створп п одржп нарочптп лпст за одраслпју омладпну (за ученпке средњих и стручнпх школа. који су већ одраслп за дечје листове, а још ппсу потпуно дораслп за праве белетристпчке лпстове п стручне п научне часоппсе). Поменућемо само: Омладину, Збпрку, Ђачку Књижицу, Ђачкп Глас, Напредак, Узданпцу п др. Свп су овп покушајп, п ако нз разпих узрока. рђаво пролазили. Сад опет пмамо да забележпмо једап такав покушај, који. по свему пзгледа, неће остатп само покушај. Проф. Ж. 0. Дачић, ко.јп је пре седам годпна уређпвао п пздавао Збпрку, лпст за омладпну средњпх школа, покреће, почетком нове школске годпне. Ђачке Новппе, опег лпст за омладину средњих п стручнпх школа. У других народа врло је велпкп број оваквпх омладинскпх п дечјпх лпстова, и свн се п лепо уређују н добро одржавају. Да је нашо.ј омладинп овакав лпст потребан несумњиво је: алп да лп ће пматп бар толпко сталпих претплатнпка, да се нретплатом могу измпрптп бар па.ј-