Delo

4 , ДЕЛО КЊИГА 32. Лвгуст, 1904. год. СВЕСКА 2.

П 0 Е 3 И Ј А у ПОЉУ Хајдемо, мила моја, у поље изван света, Тамо куда се нија невинн мирис цвета, Анђео мира где је развно крила мека, Дух чистих снова где ми пожудну душу чека! Води ме тамо, драга, ту ће ми дух занети Презрети ниске страсти, хрлећи вишој мети! Ту наспрам светог мира, лагано и нечујно, Освештаће се миром и моје срце бујно, Утишаће се бура сред срца разуздана, Синуће љубав чпста к'о зора ведрог дана, II ја те нећу гледат’ к’о роба разблуднога Већ брата и човека и мила друга свога. УКРАЈ МОРА Младо, страсно тело крај мене на жалу, Ноћ мирпше, звезде трепте на впсини, Море мирно спава, море се одмара К'о и моја драга, у мојо.ј близини. Впхар дуну, махом вал се заталаса, Из дубина тавнпх пучнна забруја, Дело, књ. 32. 10