Delo

М. М. II. 15 Јова 4 Нед>, шта би ти хтела? Да је пустим да шпарта кроз Београд,Дв ли? Кад не знаш ништа, онда боље ћути! Не знаш ти наше мушкарце, а ја сам нх и гледао и слушао онде на углу код „Руског Цара“ и преко пута „Албаније“. Начете се па са^о ■блену, и мало ко.јој да што не добаце, а посматрају је таквим ногледом, да ми је више пута дошло, да по неком од њих, пришијем једну, па да му три дана пева уво. (Хода). Оавета Па ако. Спреми и васпитај своју кћер, па се за њу не бој. Нека је гледа како ко хоће, нека говори шта хоће; неће за њу ништа прионути. А ја држим да је наша Дивна и спремна и васпитана, и да не заслужује да тако с њоме поступаш! СирОТО дете! (Брише сузе). Јова (мало блаже) А како то ја поступам? Савета Па тако, ето видиш! Од куда ово писмо у тебе? Јова (ушепртљи) Па... овај... Она га је писала. Оавета Знам да га је она ппсала, али откуд у тебе? Јова (збуњено) Овај!... Ја сам хтео, знаш, да видим шта пише и коме пише. Савета А што ти је то требало? Јова (мало јаче) Па дете је. Ја сам отац, и као отац треба и морам да знам, шта и коме она пише.