Delo

■283 КРИТИКА II БИВЛИОГРАфИЈА ПровДднје.^Ова врста бора разликује се битно од зајсдничког појава ац.тч*кл,иналс и синклииале, на који сно павикли. Трајекторија еабирануг јс сасвим друкчија: пзмеђу појсдиних области, којс су прегнаП^но, чссто грчевиго набранс, уметнуте су дакле елипсоидне поса готово мирним слојевима. То је иитермитентпо набирање, н површине са мирни.м слојевима г. Цвијић зове аптнгматнчним (ненабрапим) површинама илп мостовима нзмеђу бора (Р аПипо-бРгиекеп) У западном пак Балкану јављају се два језгра старе нланине, која се састоје из налеозојских стена, местимиде и из кристаластих шкриљаца, прооијених гранитоидним стенама. Једно старо језгро пде од Кадибогаза у Србији до Пскрове пробојнице. Ова група бора одликује се двема важним особинама. Интензитет набирања смањује се врло јако на ЈИ, у близини Искрове пробојниде; боре постану тако равне, да слојеви, који су далеко на 3 јако набрани, у Искровој су нробојници готово хоризонгални. С оне стране ове области почиње на И једна нова група бора, која такође има .једно палеозојско језгро и припада Средњем Балкану. II она постане у близини Искрове пробојнице ннжа, има дакле незнатан интензитет пабирања. Обе ове групе не стоје једна према другој, него је прва С, а друга Ј, помакнута. Тиме је околина Искрове пробојнице постала врло важна тектонска граница, а уједно и граиица између Западног и Средњег Балкана. Такве, између две групе бора, удолине, назива г. Цвпјић структурним удолинама (зПчлМигеПе ТГеЦпхопеп). Једна таква удолина служила је као подлога за постанак Искрове пробојнице. Ствар је дакле сасвим нова: у нробојници не мора увек река да просеца иопречпо слојеве, него може, као што је овде случај да пролази између две груне бора. Овпм се из основа мења мњење о постанку пробојннца. Псту оваку структурну удолину констатовао је г. Цвпјпћ и у црноречкој котлини, где Тимок пролази између две групе бора. Ту, у црноречкој котлнни је и потолина, која са поменутом структурном удолином тектонски дели балкански систем од карпатског система. Ннтсресантан, али ,још хниотстичлн, онштн закључак пз текгонике Батканскога Полуострва, износи г. Цвијпћ на крају књиге. Од дилувијума западна обала Балканскога Полуострва са великим делом динарске сиетеме епушта се (најдубља места Скадарског Блата испод морскога нивоа), док се источна обала диже, и ово дизање те обале продужује сс у упуграшњост полуострва, (девпенске терасе, 10—12ш. над морем, 20 км. од обале удаљене) тако, да се може