Delo

, КАКО ЈЕ НОГННУО ТЕОДОСИЈЕ 113 ОРАШЦЛ 331 * , ваТ? или у помоћ некнм Арнаутима, који су били опкољени у Баточини. Теодосије не оде на друм који пролази кроз Липар, као^иџто му је зановеђено, већ постави само стражу на бусију одмакне за читав четврт сата далеко. Кучук Алија одреди Тосун-агу, са 500 коњаннка а ноћу нрође преко Липара н нико га не опази. Стража то јави Карађорђу да Турцн прођоше преко Липара и без пушке и без боја и да исекоше неколико људи а Теодосија нигде нема. Карађорђе ннје имао времена тражити Теодосија тада, да га као издајника казни, већ оЛави Јагодину н похита Баточини, а и Теодосије се беше склонио. Тако је крпвицом Теодоспја ометен за овај мах напад на Јагодину“. После бојева на Јагодини, кад су Срби нагнали Кучук Алију да се врати Београду, Карађорђе га је гонио, а Васа Чарапнћ дочекао на Лештанима и добро разбио Турке. Наводим овде очевидца, који .је и сам био у чети Васиној нека он сам прича и о боју на Лештанима и о погибији кнеза Теодоснја. Марко Јовановић, доцније абаџнја у Београду, причао је 12. новембра 1841. године овако о поменутим догађајима: „Били су у оно време београдским Турцнма старешине: Кучук Алија и Гушанац. Кучук Алија беше ношао из Београда у Ћуприју, да доведе у помоћ Београду Гушанца. Онда нам беше предводитељ Васа Чарапић. Он одабере нас 150 добрих бећара п изађемо у село Лештане у сусрет Кучук Алији. Ту се побијемо и 150 турских глава задобијемо, осим рањеника, а од наше стране срећом ни један не погибе, осим једнога, којн је пошао Турцима пут показивати. Њега наши ухвате и посеку. Сву џебану Турци су ту оставили, коју су собом имали и ми је задобијемо, а они, који су се животом курталисали, у Београд побегну. После тога кренемо се и отидемо у очи воскресенија из Лештана у село Пећане и ту смо на воскресеније ручали с Карађорђевом тевабијом. Утом ће доћи нпсмоу орднју из Кленка да се узети барут платп. Онда ће Карађорђу рећи Теодосије: „Тп си старешина сада и ово.ј побуни узрок, пазато и тај узети барут да платнш“. У тој речп одмах коње појаше и један другог напред истерује. У томе одмах се посвађаше н један другог с коња свалише. Тада Теодосије нотегне пиштољ и опали у прса Кара-