Delo

НАПОМЕНЕ 0 СРБПЈИ ОД 1804—1806 837 у таком елучају тек половнна илн највише две трећине могло отикп у бој. }1еђутим не може се сумњати да наведени број устаника Срб?г нпје знатно повећао п број дошљака, туђинаца; јер је овака п^лдКа за пљачку нримамила велики број свакојака олоша, скитача н волонтера, из Босне, Бугарске, Херцеговпне и других пограничних покрајина. Осем тога треба још споменути да, како би Срби иреко које тачке земље своје проширили силу своју, тако би им се тамошњн становници хрншћапски придружили те увећали број бораца. II тако би, ето, према ранијим обзприма, број бораца у Србији био, ако не сасвим тачно одређен, а оно баш не н претеран. Осем о броју треба понешто напоменути и о дисциплинп њиховој, о начину наоружања, и о тактици. Днсцип.шна т војсци српској Може се већ у напред мислити да, како код свију некултурннх народа, који нису научили војевати вештачки на европски начин, тако и код Срба ннје могло настати оне субординације и реда, који се иначе траже код регуларних војсака. Онде где све бива онако тумултуарно, каоно у устанку сељака, ту се о дисциплини у правом смислу те речи не може нн говорити. Бојазан од заповедника једнно је средство за спречавање преступа, и оно се показује више или мање успешно, према томе какав је којн зановедник. Код јеДног Црног Ђорђа, који обично преступнике или оне што не би послушали заповести његове, убија из пнштаља, порађа страх брзо и тачно извршење наредаба његових. Код осталих вођа зависи то од тога колико је који од њнх строжији или мекши, као што је то случај код свпју народа, .још не везаних каквом уредбом, те и код самих Турака. Оружје Наоружање у Срба пре устанка било је врло јадно. Турци су увек настојавали да се раЈи с времена на време од.узима оружје. Али је опет страх од насиља, којих је онде увек и неДело, књ. 32. . 22