Delo

НЛПОМЕНЕ 0 СРБИЈИ ОД 1804—1806 341 Уза све^то најгоре је још што они немају никакве правилн^уредбе нп прописа, по којпма би се корисно трошило на што тре^ и како треба и оно мало прихода што падне. Свему томе крђвџ су нешто њихово незнање н непримање бољих идеја, а нед^^Јаравно и непрестани насртаји непријатеља њихових, због којих они опет морају да се растурају по свима тачкама отаџбине своје. Јер како су они људи, што имају више угледа, те од којих би се с правом и могло очекивати нешто, у исто време и вође у борбама, то их, кад се баш и састану да већају о јавним пословима, сваки час одашиљу било на границу, да одбнјају упаде непријатељске, било под Београд или Шабац, да сузбијају испаде ондашњих гарнизона и спречавају нљачкања њихова. Ове им је године живот био нарочито тежак. Преко целе године узнемиравали су их душмани на свнма тачкама провинције њихове. С тога нису били кадри ни поорати како треба земље своје, па ни летину срадитп. Мора.ју св дакле са страхом надати беди за цео народ. Па им ту невољу појачава још н то, што су се досад задужили преко 200 хиљада гроша, од којега су дуга свакако нешто отплатили и марвом. Али им поред свега тога морају лебдети пред очима још и потребе за идућу годину. Незнатност средстава што стоје на расположењу Србима толика је, да се морамо днвити како се народ овај могао тако дуго одржати према онако моћном непрпјатељу, и какве је изгледе на будућност могао имати. Јер сва њихова позната помоћна средства, што им добро дођоше у устанку, ограничавају се готово само на ове добре стране и ресурсе: а). Како народ живи врло просто п задовол>ава се најнезнатнијом храном, то је и војник кадар провести внше дана уз „погачу“, пресну, испечену у пепелу, од ржана, пројина или просена брашна. Уз то још обично свако село снабдева своје војнике, и шаље захиру и у најудаљеније крајеве на товарним коњима, које они зову комором. Ако коме баш недостане хране, помоћиће га другови његовп. Месом се врло мало снабдевају, пошто се у ондашњем шумовитом пределу веома намножило свиња, те је тај артпкал врло јевтнн. ћ). Царине и други ђумручки дохотци нису при садашњем застоју трговине и промета баш тако великн, међутим добивају Срби нарочнто од скеларине при превозу рогате стоке и свиња ипак понешто, што им добро дође за њихове потребе.