Delo

М. М. II. 31 Јова (радосно загледа) > , Јгесте! ,.М. М. П.“ „Моја момачка писма“. (Гледа у писмо). Јест, јеет', моје писмо, моја рука! (Чита). Сећам се сад свега!... Бабо, сиде!... Одите да вас загрлим. (Загрли обадве). Како су то л^бегкако су то миле успомене! (Брише сузе). Дивна (умиљавајући се) А зар ја да немам тако лепих успомена, оцо, кад будем ваших година? Допустите ми да напишем само једно једино. Коме ? Јова Савета Господину Јешн. Ја већ знам. Деца се воле, а и ти против Јеше немаш шта. Јова Ала сам весео! Ала сам весео! Дела ми, сине, отпевај једну! Савета Дела, Дивна, послушај оца! Дивна (пева) „За тобом срце уди. за тобом душа мре, У залуд Бога вичем на наше душе две. Тако ће и жпвот проћ'. Лаку ноћ, лаку ноћ! Жпвот је тако бедан. Бог нам јћ потр о све. Утари сузе, душо, и сневај слатке сне. У њпма тражи моћ. Лаку ноћ. лаку ноћ! Прекрстп руке нежне на света недра та. Почивај тихо, мпрно, над тобом лебднм ја. С тобом ћу и у гроб поћ’. Лаку ноћ, лаку ноћ!...