Delo

402 Д Е Л 0 15. Др. Павао Поповић из Београда, својим исцрпним нодатцима утврђује да трахома у Србији не постојп као ендемична болест но се махом и то у велнкој мерн уноси нз Угарске, Турске п т. д. Др. Поповић мисли да би преносу ове опаке болести требало — да је среће — до сада на иут статп. 16. Проф. Др. Шерер нз Прага саопштава своје погледе на лечење еклампсије у дечнјем добу. 17. Др. Нешић из Београда показује ретког болесника са неразвнћем дужице па оба ока. Оваквп случајеви по статистици очне клиникеу Москви долазесвега једанпутна 180.000 болесника. 18. Доценат Др. Хеверох пз Прага говори о постанку функионалне афазије н предлаже своју нову поделу на Мешрћавћју, Меш1ехј-ју и Меш°тар1н-ју. 19. Др. Папакостопулос из Београда изнео је своје ногледе на лечење шарлаха Мозеровпм серумом. На основу својих 10 посматрања Др. Панакостопулос находи да је дејство овога серума врло добро н жели да се његова прпмена што пре распростре. 20. Проф. Др. Шлајмер из ЈБубљане на основу велнког искуства ирепоручује да се прн радикалном лечењу ннгвпналних хернија употребљују ради анестезпје пнјекцнје раствора тропококаина од 0.05—0,07 он находи да се ово средство неда ничим заменити. Радови његовп помоћу овога средства крунпсаии су потпуним успехом. 21. Др. Павле -Јевтић нз Ниша износн своја богата и гшзитивна искуства о Врњачкој Бањи у Србији и говорп о врло добром утпцају бањске воде на све срчане болестп. 22. Др. Пернчић пз Задра на основу статистичкпх података утврђује да је Далмација иајзараженија земља ехииококовом болешНу јер је за 14 година опажено 207. случајева. 23. Др. Јевремовнћ нз Београда на основу врло нсцрнннх података које је покупно за 9 година утврђује да су днфтерија п богиње у Србији пређе јако косиле народ. Када су ове две болестн сузбпјене умирање је се од заразних болестн јако смањпло. Тек за последње две годнне почела је да прети опасност нашем народу од морбнла н шарлаха који се врло јако шире. 24. Др. Марек пз Ирага показао је масу иројектила које је 1877.—1878. за време српско-турског рата извадио из срнских рањеннка. Већина .је пројектпла махом деформпсана услед удараца у кости.