Delo

X Р 0 Н II К А 405 у састав В. Ј1уке иоред познатих чланова долазе још и средњн лија^о^ спонгитска фација горњејуре н средњн неоком. Влатарски изцрси како је први члан несумњив а за неоком и донер не мозКе тврдити. ,О&--^аД0слав Васовић проф. из Крушевца говори о траговима леденог доба у Србији поглавито у једном делу западне Мораве. 3. Жив. Ј. Јуришић проф. пз Београда износи историску скицу радова на фанерогалсној флори и крпптоганих са кореном у Србији за последње столеће. 4. ^ нредавању о такофитама нроф. Н. Ранојевић изложио је преглед литературе на овој групи бил.ака из Србије. 5. Мих. Раишовић порезинк из Неготина прочитао је свој рад о птичијем свету у Крајини. 6. Павле Аршпнов проф. из Београда излаже морфолошко проучавање регенерације код тритона и др. биолошке појаве. 7. Др. Карло Горјановић —Крамбергер проф. загреб. свеучилишта, на основи остеолошкнх посматрања, доказује да модерни човек потиче од старо дилувијалног Ноторгћт^епшз. 8. Мпливоје Симић днрект. крагујевачке гнмназије држао је предавање о ботанпчкој настави у Србији. 9. Спнра Димитријевић проф. нз Зајечара држао је нредавање о маховннама у Србији. 10. Др. С. Петков доценат В. Школе у Софији изнео је резултате својих проучавања алга у Црном Мору. 11. Миливоје С. Добросављевић проф. срп. гимн. у Солуну говорио је о биолошким узроцима који су извршили диференцирање организама биљннх и животињских и еволуцнју упутили у два правца. 12. Светислав Матић проф. из Ниша указао је на један интересантан облик изметања код кукуруза, на његов значај и постанак, н у томе налази прилог селекцичној теорији. 13. Ђорђе II. Ничић проф. из Зајечара приказао је новине за флору које је нрикупио у Јужној и Источној Србији. 14. Др. Фран Гундрум из Крижеваца говорио је о отровним пауцима, са особитим обзнром на оне што живе у Хрватској. 15. Др. Стеван Бончев проф. гимн. нз Софије, на основи својих седмогодишњих студпја, држао је предавање о саставу и структурп Западног Балкана.