Delo

НАША ВОЈСКА II ЊЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА 37 II л. ‘ Догађаји 1885. године иодвргли су нашу војску испиту вреддоти и, ваља признати, на испиту се пало. Јучерашњн и још, та*со" рећп, несформованп Бугари, та доскоро послушна и н^јмТГрннја турска раја, од које су политички рачуни трећега измајсторисали народну целнну и државз^, показаше нам своју надмоћност. Млада и неискусна бугарска војска, остављена од својих тутора и учптеља у најкритичнијем моменту — војска без вођа, без довољне ратне спреме, без сваке раније устројене коморе н без икаквих резервисадих бојних и животних потреба, — одбија н гони војску стару, опробану у бојевима, модерно уређену и спремну, бољом пушком наоружану, потпуно дисциплиновану п обилато снабдевену вештим, ученим н прослављеннм вођима и официрима! Сваки, ко је знао или само чуо за давнашњу Србију н тек сковану Бугарску, био је пренеражен исходом ове борбе и у први мах није умео да да себи рачуна и да разуме појаву, која као да је хтела да пркосн целој ратној историји. Нагађало се свашта: непопуларност „братоубилачког" рата, побуне у земљи и пекакве прокламације у редовима војске, издајство од стране некојпх команданата, узајамни пораз у маглп двеју залуталпх дивизија, недостатак муниције и т. д. Претпоставкама није било кра.ја. Затим, кад је први утисак изненађења минуо, н кад се све претпоставке показале као неосноване, свет, који је дотле бугарску војску сматрао као гомилу шовинизмом опијене младежи, за коју је доста био и један пуцањ, један плотун ћораваца, па да се у комаде распршти, — нагло преокрете мњењем и пође да узроке пораза српске војске тумачи једино стањем и особинама духовне моћи бугарске војске. Наши пријатељи, које ми, уосталом, не' би смели с уверењем у то нп именовати, и наши непријатељн, којих је, рекли бисмо, п сувпше много за нас овако незнатне и малене, стекоше се тад н прокламоваше успех Бугара: неки у генију злогласног Батенберга и умало те не п у неким његовим чаролијама, помоћу којих он искрсаваше свуда једновремено н у лику свога мађноничког „јестаства“ паљаше из свакога топа, предвођаше сваку чету и сваког војника посебице; — неки пак приписиваху њихов успех богатој образованости н особитом војеном духу бугарских војника, што им завешташе њихови бивши инструктори.