Delo

ИАША ВО.К КА II ЊЕИА ОРГАНИЗАЦША 41 спољашњем држању и понашању, и иа службп и ван службе, прпЈШчдо утлађепп, угледни и доста интелигентни. Руси, којн су установилп софнјску школу и њоме управљали све до евакулццје Батенберга, обратили су иарочпту пажњу па естетпчнп део васвнтања у школи, о чему питомци њенп, по склопу и НсСшЕу ондашњега друштвенога животау Бугарској, нпсу имали апсолутно нпкаква појма. Дотернвање манира и у опште дрес.ура кретања, држања и понашања, например, у салонима, на ручковима, репрезентацпјама, у разговорнма на јавнпм, приватним н званичним местима, даље обука у певању, пгрању и другпм друштвеним потребама п светскпм етикецпјама — иду кроз с-ав течај курса и обавезнп су за све питомце војене школе. И успех је, колико је требало, постпгнут, — тако, да данас бугарскп офицпрн, с малим изузетком, представљају један отмен сталеж, чији су члановп више-мање елегантно васпитани и који, у свима приликама, умеју да се нађу п да не баце у бригу своје сународнике, да, као у неком погледу представници друштвеиог угледа, буду незгодни н незграини. Уопште, може се сасвим слободно рећи, да је бугарскн официр доста добро истесан каваљер за све прилике п светски углађен толнко, да се, ако не сасвпм потпуно, оно без црвенила може назвати офнциром европским и статп уза њ. Но ова наша кратка карактеристика бугарскпх офицпра, која .је за њих тако повољна, нект. се не разуме једностраио па да доведе до закључка, да смо им тиме призналн какве особпте способностп н већу стручну спрему, но што се дају добптп у свакој другој, на здравим основима, уређсној школп. Мн их ценнмо и квалификујемо као официре-почетнпке и као офицпре са довољном спремом за прву каријеру. Стручни у свом послу но не претерујући ни у чему, нп у једној специјалностп, до крајњих граница и до, тако рећп, специјалистичког лудила, онн су обучени свему у потребној мери и у истој мерн припремљенн за усвојење свега, што може да их учини и образованим људима и ваљаним официрима. Свакоме од њнх који, пошто остави школску клупу, захте да иде даље, стоје внше мање отворена врата бољој будућностн н научном напретку. Само се по себи да разумети, да бугарски официри, способни и исправнн за вршење послова у положајима млађих старешина, никако још нису, према обиму и карактеру своје