Delo

НАША В0-1СКА II ЊЕНА 0РГАШ13АЦИЈА 43 од Бугарина лаког, брзог н чврстог пешака. Бнло да сс од некуд цраћа у село, плн да са села пде иа њиву н на пољскп рад" плп у шуму по дрва, нлп у варош ради продаје нли куповпне^бга, или ма куда, — Бугарнн је, поред коња или мазге са самаром, поред воловских кола и пуних и празних, вазда пеђт^но и само пешачио. На коњу или на колима могао се по где-кад видети само ио какав имућан чорбаџнја илп по неки отменији варошанин, али сељак скоро никад. Потребе за жнвот код Бугарина сведене су на најмању меру. Главна му је храна: пшенични хлеб, сб, паприка и краставци — зелени пли из туршпје. Пасуљ, купус, пирипач и т. д. употребљавају се мање и свака пх кућа нема посведневно, а месо од стоке н живпне, јаја, сир, млеко, сланпна и други мрс, сматрају се већ као некн луксуз, који себи могу да дозволе само какве богате или бар нмућпе куће по варошима и тек по гдекоји сељак о већнм празницима. Може се рећи да је Бугарнн — сељак одвише штедљив и да код пуних чаброва сира н буради вина или ракије, и код изобпља других нродуката, жнви уопште веома скромно, једе и троши с великим рачуном н само оно и онолико, што је себи унапред наменио и колико му је у минимуму потребно. Ипак, овако умерен н штедљпв у својој кућп и у свом малу, он је (нека нам не замере браћа што у пнтересу пстпне морамо додати) врло лаком у приликама џабалука... Жељан н жедан код читава језера свог вина п своје ракије, Бугарин се брзо и лако одаје страсти пића чнм окуша ту сласт на туђем добру. Но откидајућп себи од уста и задовољан хлебом и чистом водом, Бугарин, на част му п у похвалу буди речено, тражи већн конфорт у домаћем животу. Добру постељу и кућевпу удобност претпоставља доброј храни. Псто тако пшре је руке и релативно издашан на своје одело, које му је и доста нрактично и не без укуса. Сиромах као и богат одева се увек пажљиво и с неким, према свом разумевању и својим средствнма, кпцоштвом на чак п шиком. По нарави и темпераменту Бугарин изгледа благ, кротак, спокојан и чак, према спољним појавама, 'ршвнодушан. Али то само тако изгледа. Кад се у дужем времену и ближем додиру посматра, опазиће се, да су и благост п спокојство и равнодушност његова само споља и да се под њнма скрива веома немирна душа и унутрашњост скроз изрешетана утисцима спољ-