Delo

НЛША В0.1СКА II ЊЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА 45 прилењн, а свуда нрнмптнвнн. Раде онолико котико им треба и КОЈИЖО мврају —,сасвим као и паши сељацп. Где је сточарств(Г*пробитачније па и само могућно, тамо .је мало њнва н вртова, ј} 'много ливада н попаша. Где напредују шљиве, јаб.уке н друго,-љоће, тамо су вппогради ређп и мање запимљпви. Изузет&^^ше једно десетак села у околини Трнова, чпјп се становницп од вајкада, ваљада још од доласка Турака, растурају као баштовани но Румунији, Србнјп и унеколико по јужној Аустро-Угарској, те одатле разносе славу агронома за све уопште Бугаре. У истнни речено, да ппје овпх баштована — скнтача, досељених од некуд још у старо доба, кад је Трново бнло престоница и вероватно ради њеннх потреба, сви остали Бугари, онн најближи као и они најдаљн овом месту, сумњамо да би п зналн: једе ли се она зелен п оно поврће, које и њима као и нама производи та шака баштована из трновске околнне. II збиља, поред све хвале којом их обасипају с разних страна, п поред тога што они веома радо подражавају свему што поражава њихове љубопитљнве очи, Бугари су, у самој стварн, још сувише снрови п толнко још примптивни у свакој својој радиности, да је не само неосповапо и сувише прерано, пего и доста смешно, кад их квалификују као особпто вредне и радене, а још више смешно кад се хоће до оцене као привреднији и индустријалнији од других народа на Балканском Полуострву. Према овим нлеменским карактерним цртама и услед утицаја прилика, у којима се Бугарин развијао н формирао, онје, као војннк, у једпом правцу захтева војенога дела врло добар, а у другом —мање подесан материјал. Добар је и подесан свуда где се од војника тражи аутоматизам у раду, а мање нригодан за обраду и употребу у приликама, кад сваки војник треба сам да се определи и да покаже логичност и хармонију сопственога дејства у вези са дејством других, од њега независних и самосталних нндивидуа. По природи радознао а по васпитању ћутљив и лукав, Бугарин је лак на схватању и усвајању свакога рада који се даје очима сагледати и са примера препочети. Али, кад се рад пе даје представитп у примеру и кад тај рад захтева неко комбиновање нли упоређивање сопственим размишљањем, или, кад се у раду тражи нека доза личне нницијативе с доследном самосталношћу — ту 4е он већ мање способан, мање окретан, доста тежак, неумешан, па чак н збуњен. Тако, например, свако