Delo

О РУМУНСКИМ ШКОДАМА Румунски мпнистар просвете поднео је своме краљу опширан пзвештај о своме раду на јавној настави и о садашњем стању њеном. Овај је извештај штампан на француском језику под насловом „Каррог* асКезве а 8а Ма;јез1е 1е Н01 с!е Ношнаше зиг Г ас11\Не с!и Мпнз^еге с1е Г спзтшиоп рићИцие е! с1ез сиНез, раг 8р1ги С. Наге1 тЈплзПе; Висагез!, 1903“. (Стр. 458+328). Из тога пзвештаја изнеће се овде о свим врстама румунскнх школа по нешто што може интересовати чнтаоце „Дела“. Из овога ће се уједно видетн, како су румунске школске прилике у многом слпчне нашима, и како се њихово образовање развијало у главном у истом правцу као и наше образовање. Интересантно .је п то да су и њихови и нашп главнн просветни закони постали у истнм периодпма времена (у 7. и 10. деценији прошлога века). У општим посматрањима, мнннстар се жали, како су њихове школе по закону од 1864. г. спремале само чнновиике, јер није било стручних школа. С тога се у најиовије време почело радити на том да јавна настава не буде чисто теорнјска, него да буде и практична. У том су правцу донесени нови закони: закон о основној настави од 1896. г., закон о средњој и вишој настави од 1898. г., и закон о професионалној наставн од 1899. г. > Основна .је настава обавезна и бесплатна; па ипак само - за школу способне деце походе школу. Главни су узроци томе недовољан број учител>а и недовољан број школских зграда. ( ад нма 5.949 учитеља н учитељица, а на 6 милиона становника требало бн да пх пма 11.500. Школске зграде које су ра-