Delo

0 РУМУНСКИМ ШКОЛАМА 70 школа с течајем од 2 године, н ннжнх школа, које могу битп I. стуиња с течајем 'од 5 година, или II. ступња с течајем од 7 годинд, п још пмају више уанатеке школе у Букурешту н Јашу."— Најпосле, има трговинских школа I. ступња, а за дев^ч^-има елементарних школа и има трговинских разреда уз више женске школе. За одрасле има вечерњих и недељннх течајева. — За сад има свега 80 професпоналних школа: 8 елементарних и 4 ниже пољопривредне школе; 18 елементарннх, 11 нижих и 2 више мушке занатске школе; 18 женских професионалнпх школа; 7 елементарнпх и 4 више мушке трговинске школе: 2 мушка трговинска разреда; 3 женска трговинска разреда; 3 школе за домоводство. Поред тога, још ће се две средње школе претворити у професионалне школе. Виша је настава уређена по закону од 1898. год. Румунија има 2 уннверситета: у Букурешту и Јашу; први је основан 1863., а другп 1860. год. С ночетка су онн имали по 2 факултета: правничкп и философски (овај се делио на 2 факултета); медицински је факултет основан у Букурешту 1869. год., а у Јашу 1883. г.: а теолошки је факултет основан у Букурешту 1884. г. Новнм законом заведена је и доцентура, те сад има на оба университета 15 доцената, који немају редовне плате. Сви факултети имају право давања докторске дппломе. Оба универснтета имају потребне зграде п институте. Зграда меднцинског факултета у Букурешту стала је близу 47-2 милпона динара. Професорп унпверситета имали су по 720 динара месечие плате и за нетогодишње повишице 15% од последње плате; ну 1901. год. је плата, због фннансијске крнзе, смањена. Министар налази да је смањивање нлате штетно за рад у школн, јер кад је плата недовољна, професори морају зарађиватн нешто и ван школе. 1903. год. основана .је економска каса за кредит и помоћ наставничком телу. Професори улажу 2°/о своје месечне плате у ту касу, која може даватп и пенсију својим члановима, њнховим удовицама и њиховој сирочади. Нећ се уписало 3.000 чланова. — Псте је године основан сиротињски завод наставннчког тела. Наставницима Је потребна сталност у служби, али они морају најтачније вршитн сво.је дужности, на које часна човека нагонГГ његова савест и осећање моралне одговорности, а не закон и наредОа, — тако каже мннистар. — Дисциплински